Piše: Jasminka Petrović

Biseri

Draga Suzana,

Dva sata posle ponoći. Evo me u tramvaju. Vraćam se sa Duletove žurke povodom njegovog odlaska na Kipar. U petak imam poziv za još jednu takvu žurku, a u subotu za još dve. Jedni odlaze u Češku, drugi u Sloveniju, a treći u Bocvanu. Suzana, ne mogu više da idem na te žurke. Znam ih već napamet. Na njima se mnogo puši, pije i smeje, a onda se kod kuće isto toliko puši, povraća i plače. Nemam bre Suzana više snage ni da se smejem a još manje da plačem. 

Moja stanica. Đeram pijaca Skočim kao oparena i u žurbi satom zakačim bisernu ogrlicu. Ona pukne i biseri se razlete na sve strane. Udarali su o prozorska stakla, skakutali po podu, upadali u manžetne i tašne pospanih putnika. Ja sam trčkarala kroz tramvaj, pokušavajući da ih sakupim. Prošla je i moja stanica i sledeća, i peta i sedma. A onda sam na poslednjoj stanici sela na stepenik pored majstora i duboko uzdahnula. Od čitave ogrlice ostalo mi je samo sedam bisera. Majstor mi je ponudio cigaretu ali i utehu:

- Ma, jebeš bisere!

- Nije meni stalo do bisera, nego do uspomene. Ovu ogrlicu sam dobila od moje drugarice Sanje, kad je odlazila u Kanadu.

- Da tebi kaže nešto čika Mića. Dragi ljudi se ne nose oko vrata, nego ovde, unutra. Kad nekog tu staviš, onda ne možeš ni da ga pokidaš, a ni da ga izgubiš. Jel' kopčaš šta ti govorim?

- Kopčam.

Zahvalim se čika Mići i krenem polako peške niz Bulevar. Nisam više bila tužna, samo mi je bilo hladno. A kada sam bisere ubacila u nepoznate poštanske sandučiće, više mi nije bilo ni hladno. Bilo mi je zabavno. 


                                                                                                  Voli te Caca
 

Podočnjaci

Draga Suzana,

Juče si stigla iz Kanade. Danas si sa svojima, a sutra dolaziš kod mene na večeru. Nismo se videle sedam godina. Toliko sam uzbuđena da ne mogu da spavam. Prvo sam se prevrtala po krevetu, a onda sam odlučila da ustanem. Uključila sam kompjuter i krenula da ti pišem pismo. A šta drugo da radim? To mi je valjda uslovni refleks. Čim sam uznemirena, ustreptala, nervozna ili ushićena, ja drž' za tastaturu. Ruke mi već same ukucavaju tekst Draga Suzana... Pitam se da li ću umeti da razgovaram sa tobom gledajući te u oči. Možda ne bi bilo loše da poneseš sutra lap-top. Ako nam se od silnog uzbuđenja blokira govorni aparat, da nas dve lepo uključimo mašine, pa site da se nadopisujemo. Šta ćemo kad smo navikle da komuniciramo pismenim putem. 

Moja druga briga zbog koje ne mogu da spavam jesu moji podočnjaci. Nisi me videla tolike godine, a ja izgledam kao Drakula lično. Noćima sam radila lekturu knjige Zdrava žena, danju sam išla na posao, a uveče obavljala porodične i kućne obaveze. Nisam spavala, ali sam zato jela svakih pola sata. Toliko sam propala u licu i toliko se ugojila u telu, da se svaki put zapitam kad se vidim u ogledalu:

- Izvinite, šta vi tražite u mom kupatilu?

Znači, ukoliko ti vrata otvori jedna punačka žena sa podočnjacima do kolena, neofarbane kose i nesređenih noktiju, ništa ne brini, to sam ja. Možeš slobodno da me zagrliš i poljubiš. Ali pazi, ako ti vrata otvori punačka žena sa brkovima do kolena, neofarbane kose i nesređenih noktiju, znači da si zazvonila na pogrešna vrata i moraš da bežiš glavom bez obzira. S Marićkom nema šale. Ima kratak fitilj i jaku ruku. Obično bije samo muškarce, ali, nikad se ne zna. 

Treća stvar koja me muči jeste šporet. Htela sam sutra za večeru da napravim gibanicu, rolovano meso i tortu s bademom, međutim, ništa od toga. Večeras je izbio kuršlus u stanu i ode grejač od rerne. Htela sam da se spalim nasred kuhinje. Petar me je zaustavio u poslednjem trenutku. 

- Ne paniči - objasnio mi je. - Naručićemo picu i svi zajedno ćemo da večeramo. Onda ćemo deca i ja da se povučemo u svoje sobe, a vas dve ostanite nasamo. Suzana ne dolazi kod tebe da jede, nego da te vidi i da se ispričate. Važno je da imaš dovoljno crne kafe. 

Taman sam se malo smirila i skoro da sam i zadremala, kad me spopade nova briga. Da li će nam biti dovoljne dve nedelje da se ispričamo? Ne bih volela da odeš za Kanadu a da neki trač ne protresemo. Suzana, šta ti misliš o ovome?


                                                                                                         Voli te Caca