Piše: Jasminka Petrović

Mama   

Draga Suzana,

Ti znaš da sam ja oduvek imala sklonost ka pisanju, ali u poslednje vreme nagon za pisanjem mi se znatno pojačao. Tek uhvatim sebe kako ispisujem stranicu za stranicom. U autobusu, u gostima, na ulici, u prodavnici, u pozorištu ... Jednostavno, pišem gde stignem i šta stignem.
Strah da ludim poput doktora Mabuzea, naterao me je da se poverim mami. Ona me je, kao i uvek, pažljivo saslušala i utešila. U mladosti je i sama imala slične simptome. Njen slučaj je, doduše, bio malo drugačiji. Nju nije obuzimao napad za pisanjem, već za čišćenjem. U to vreme, tata je dosta putovao, Dejana i ja smo bile male a ona je uglavnom bila umorna i usamljena. Njena najbolja i najvernija prijateljica postala je truleks krpa. Brisala je sve što bi joj se našlo na putu, od igračaka do gelendera u hodniku zgrade. Prala je oprano, čistila čisto. Stvar je postala alarmantna kada je nepoznatoj ženi u autobusu alkoholom obrisala tašnu, a njenom suprugu naočare i šešir. Tada je definitivno shvatila da joj je neophodna stručna pomoć. Obratila se mladom i persektivnom doktoru Blaževiću. Njoj je pomogao nekada, a meni će pomoći danas!
- Kada ste prvi put primetili te simptome? – tihim glasom pita me sedobradi doktor Blažević, nedižući pogled sa svog notesa.
- U prvom osnovne, tada sam naučila i da čitam i da pišem – odgovaram brzo, čekajući sledeće pitanje.
Ali sledeće pitanje nije usledilo pošto je doktor Blažević bio vrlo zauzet ispisivanjem stranica u svom notesu. Ja sam sedela i strpljivo čekala da završi. U jednom trenutku sam ustala, čisto da protegnem noge. Došla sam do prozora i posmatrala gradsku vrevu, tek da mi prođe vreme. Vratila sam se na mesto, misleći da je doktor Blažević završio sa svojim beleškama. Pošto sam se uverila da nije, i da neće skoro, napravila sam dva tri kruga po ordinaciji, pa oko zgrade, onda sam odšetala do grada, odgledala u „Balkanu“ -“Vreli dani u Alabamiâ€�, popila kafu „Kod konjaâ€�, otišla kući, prespavala i vratila se sutradan u ordinaciju.
Suzana, verovala ili ne, doktor Blažević je i dalje vredno pisao. Pošto nisam htela da ga prekidam u radu, tiho sam izašla iz ordinacije i otišla pravo do mame. Veselo sam joj saopštila da mi je doktor Blažević mnogo pomogao i da sam joj ja neizmerno zahvalna što me je uputila baš kod njega. A mama? Mama se toliko obradovala da mi je odmah oprala i ispeglala espadrile.

                                                                                                  Voli te tvoja Caca
 

Sin

Draga Suzana,

Uroš je danas dobio keca iz srpskog. Dala im je nastavnica temu „Kako sam proveo zimski raspust“. On je, molim te, napisao: „Odvratno“ i predao svesku.
Očajna sam. Kao prvo, jer je njegov sastav apsolutno istinit. Raspust je proveo sedeći ispred televizora sa daljinskim upravljačem u ruci. Zvali smo ga da ide s nama na doček Nove godine kod Vesne i Dekija, nije hteo. Rekao je da mu ne pada na pamet da u Novu godinu uđe sa matorcima. Radije će da ostane sam kod kuće i gleda glup novogodišnji program. A nama je baš bilo super! Igrali smo cele noći!
Posle Badnje večeri odgledao je pet filmova na DVD-u i, naravno, prespavao je Božićni ručak kod babe i dede. Kao položajnik pojavio im se na vratima baš kad su domaćini izvadili proteze i ugasili svetlo. Ljudi se živi isprepadali da se nije nešto dogodilo!
A kada smo Petar i ja krenuli kod kumova na Svetog Jovana, rekao nam je:
- Idite vi, sad ću ja, samo da se ovo završi.
Nisam baš shvatila šta je toliko zanimljivo u emisiji o mrešćenju pastrmki, ali dobro, bar je gledao naučni program. Pošto se nije pojavio na slavi, svi smo naučili nešto novo: pastrmke se mreste mnogo dugo.
Dobro, 'ajde što je lenj, mrzovoljan i neuredan, ali što je polupismen, s tim ne mogu nikako da se pomirim! Niti voli da čita, niti da piše! Ne mogu da verujem! Moj sin, Suzana! Pa, ja sam u njegovim godinama već čitala Emila Zolu. A kada sam ga pitala:
- Šta ti se najviše sviđa u bajci „Srećni princ“ Oskara Vajlda?
On mi je odgovorio:
- Što je kratka.
Pitam se da li je još živ doktor Blažević, pa da odvedem Uroša na terapiju. Kad je pomogao mami i meni,valjda bi pomogao i njemu?

                                                                                                         Voli te Caca