|
|
|
Treći festival filmova jugoistočne Evrope u Otavi |
|
Pogled na Balkan |
|
|
|
Na smotri filmova u kanadskoj prestonici, koja je pokazala kako pulsira
tranzicioni život zemalja u našem okruženju, Srbiju je predstavljalo
ostvarenje “Sedam i po” , scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića |
|
Piše: Dejan D. Stojanović |
|
|
 |
|
"Sedam i po"(Republika
Srbija) |
|
|
Sredinom aprila, kada su Otavljani konačno izmileli iz svojih kuća i
počeli dogovore čiji će nacionalni dan ili “garden party” imati više
posetilaca, održan je Treći festival filmova jugoistočne Evrope, osnovan
na inicijativu Kanadskog filmskog instituta u saradnji sa ambasadama
država regiona. Ovaj Institut je jedna od najvažnijih ovdašnjih kulturnih
ustanova, a njegov direktor Tom Meksorli, kao provereni filmski znalac,
osmišljava i organizuje smotre na kojima predstavlja filmove iz raznih
delova sveta a koji se ne prikazuju na redovnom kanadskom bioskopskom
repertoaru. Na njegovu inicijativu već odavno su zaživeli festivali
pokretnih slika koji se organizuju po geografskom kriterijumu a neki već
imaju i lepe jubileje. O pravilima po kojima se dovode filmovi staraju se
ambasade i Ministarstvo inostranih poslova Kanade, a sve u cilju
sprečavanja piraterije.
U okviru ovogodišnjeg Trećeg festivala filmova jugoistočne Evrope, koji je
održan od 12. do 15. aprila u prostoru Biblioteke i arhiva Kanade,
prikazani su filmovi iz Turske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Grčke,
Albanije i Bugarske. Iako je kriterijum organizatora za izbor filmova
isključivo geografska pripadnost, ni to nije bilo dovoljno da sve zemlje
iz regiona prihvate učešće. Slovenija i Rumunija kao punopravne članice
Evropske Unije svoje filmove sada prikazuju na prestižnom festivalu
filmova iz Evropske zajednice, a Hrvatska je iz nama nepoznatih razloga
odlučila da se ni ove godine ne priključi ovoj manifestaciji. Makedonija
pak nije želela da učestvuje zbog naziva zemlje. Naime, Grčka je prošle
godine insistirala da se zemlja zove kako to protokol i konvencija nalažu
– Bivša jugoslovenska republika Makedonija, što otavske diplomate,
predstavnici zemlje sa dva imena nisu mogli da dozvole.
Po kom kriterijumu zemlje učesnice biraju filmove koji će ih predstavljati
na ovom festivalu, zavisi od države do države.
- Ove godine smo predstavili film koji je izabran na preporuku kolega iz
Filmskog centra Srbije sa kojim je Ambasada Republike Srbije bila u
kontaktu tokom pripreme festivala, a čijom ljubazanošću je dostavljena DVD
kopija ovoj instituciji – rekao je Dušan Vujačić, drugi sekretar Ambasade
Republike Srbije.
Savetnik za štampu Grčke ambasade Ioannis Pestsilas, jedan od
najuglednijih članova diplomatskog kora u Otavi, otvoreno je kazao da je
hteo da odabere moderan film za mladu publiku, pun romantike i ljubavi.
Festival je otvoren turskim filmom Vremena i vetrovi (Times and
Winds), reditelja Rehae Erdema, koji je bio pravi praznik za filmofile
sa predivnim pejzažima i toplom pričom o trojici pubertetlija, koji
omeđuju svoje snove i želje kao što planine okružuju njihovo malo mesto.
.jpg) |
|
Kod amidže Idriza
(BiH) |
Bosnu i Hercegovinu je predstavljao film Kod amidže Idriza (prilično
nespretno preveden kao Days and Hours), reditelja Pjera Žalice. Po
rečima Toma Meksorlija, "ovaj briljantni film
prikazuje tugu, patnju i bol dvoje sada već ostarelih supružnika, Sabire i
Idriza čiji je sin jedinac ubijen od zlotvora za vreme rata pre sedam
godina…".
Pre filma, publici se obratio ambasador Milenko Mišić, a posle projekcije
priredio je prijem gde su mnogobrojne strane diplomate i posetioci, imali
prilike da probaju bosanske specijalitete koje su nekoliko minuta pre toga
gledali na ekranu.
Odmah posle ukusa sirnice, krompiruše i bureka, prikazan je srpski filmski
hit Sedam i po, scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića. Iako
se naslov poziva na biblijske motive, ovaj u svakom slučaju nereligiozni
heptameron prikazuje sedam smrtnih grehova (gordost, očajanje u lenjosti,
zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću) od kojih
boluju obični ljudi.
.jpg) |
|
Drži me (Grčka) |
Najposećenija projekcija bila je za vreme prikazivanja grčkog filma
Drži me, rediteljke Lucije Rikaki. Potresna i istovremeno romantična
priča o Juliji koja vodi radio emisiju inspirisanu tužnim sudbinama
posetilaca njenog web-sajta bila je pravi izbor koji je najavio
predstavnik Grčke ambasade.
Albanija se prvi put priključila ovoj manifestaciji i prijatno nas
iznenadila filmom Dragi neprijatelj reditelja Gjerdja Xhuvanija.
Ovaj simpatični film, inače dobitnik nagrade za najbolji evropski scenario
na uglednom Sundance festivalu, istinita je priča iz života rediteljevog
dede koji je za vreme nemačke okupacije imao delikatne poslovne odnose sa
Nemcima a istovremeno je u kući krio albanskog partizana, ranjenog
italijanskog vojnika i sajdžiju Jevreja.
Festival je zatvoren bugarskim filmom Istraga, rediteljke Igilke
Trifonove. Ova ljubavna priča između Plamena, osumnjičenog za ubistvo svog
brata i Aleksandre, inspektorke koja istražuje slučaj, u stvari pokazuje
kako samoća i nedostatak prave komunikacije muči i osumnjičenog i
inspektorku, istovremeno postavljajući pitanje koje je postalo i deo naše
svakodnevice: da li samoća može da se umanji isključivo prekovremenim
radom?
Iako je interesovanje za festival bilo slabije nego prethodne godine, ipak
je bilo dovoljno publike koja je opravdala postojanje ove smotre. |
|
|
|
|
|
|
