|
|
|
Trijumf maratonca Predraga Mladenovića |
|
Korak do Olimpijade |
|
|
|
Na nedavno održanom Canon Mississauga Marathon, nekadašnji prvak
Jugoslavije u stiplu postavio je novi rekord staze i tim rezultatom
pobudio veliku pažnju kanadskih i srpskih atletskih saveza koji bi voleli
da ga vide u svojim redovima |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
|
 |
|
|
|
|
Predrag Mladenović, nekadašnji prvak Jugoslavije i Srbije u stiplu - 3.000
metara sa preprekama, istrčao je svoju prvu trku u maratonu koja je
održana u Misisagi, pobedio u konkurenciji 1.500 trkača i istovremeno
postavio nov rekord staze u vremenu od dva sata, 23 minute i 16 sekundi.
Bio je ovo trijumf upornosti, istrajnosti i ljubavi prema atletici, koje
je ovaj tridesetpetogodišnji Šapčanin, danas stanovnik Toronta, proslavio
sa srpskom trobojkom na ramenima.
- Već dve decenije sam posvećen ovom sportu i ova pobeda mi je vratila
veru da sve te godine nisu bile uzaludno trošenje vremena, snage i
energije. Danas sa tim iskustvom mogu daleko da doguram u najtežoj
atletskoj disciplini – maratonu – kaže Mladenović, koji je karijeru
započeo u rodnom gradu a nastavio kao član AK Partizan u Beogradu.
Pobednik brojnih kroseva, šampion u stiplu, trkačkoj disciplini kojoj samo
atletičari velike izdržljivosti mogu da se posvete, a potom i pobednik
polumaratona, Mladenović je rešio da se na ovom kontinentu okuša u
maratonu, koji je najnaporniji test životne snage za atletičare a za
publiku trka koja ima više glamura od svih drugih atletskih disciplina.
- Ceo moj život je trčanje, trčanje i samo trčanje. Znao sam da u tom
sportu nema para, ali to mi nije bilo važno jer sam živeo za svaku trku.
Da sam za sve ove godine makar jednom dnevno šutnuo loptu, sigurno bih
danas imao mnogo više nego što imam. Ali, mene je Bog stvorio za ovo čime
se bavim i ni jednog jedinog trenutka ne žalim što sam odlučio da se
posvetim atletici. Verujte, ako se dogodi da pet, šest dana ne treniram,
razbolim se, jer više to nisam ja. Svestan sam da od toga ne mogu da živim,
ali i dalje uzimam od sebe svaki atom snage da bih postigao vrhunske
rezultate jer davno sam prošao fazu kada mi je bilo bitno samo da istrčim
trku.
 Mladenović
je u Kanadu došao 2002. a pre toga je živeo u Čikagu od 2000. godine. Kada
ne trenira, radi kao moler i to mu, kako kaže, odnosi i dosta vremena i
snage ali ne kuka jer zna da račune treba plaćati na vreme.
- Kada bih imao uslove da mirno treniram, bez dodatnih obaveza, sigurno da
bih jako brzo postigao još bolje rezultate a voleo bih da se to dogodi jer
bih u naredne dve do četiri godine mogao da se posvetim ozbiljno maratonu.
Sada sam stigao svež na cilj, što znači da imam potencijal za nove rekorde.
Da se razumemo, meni nisu potrebni neki holivudski uslovi, nego da imam
onoliko koliko sada imam, ali da ne brinem o tekućim problemima. Dosta sam
visok pa mi posao molera prilično odmaže u pripremama. I pored toga sam
uspeo da pred ovu trku treniram dva puta dnevno. Međutim, za dalji
napredak mi je neophodno da budem rasterećen kako bih mogao da se
maksimalno posvetim treninzima i takmičenjima. I sada sam zahvalan svima
koji su mi pomogli, a slika na cilju gde su me čekali navijači sa našim
trobojkama naterala mi je suze na oči. Ne postoje reči kojima bih opisao
taj osećaj i najviše bih voleo da nastavim da trčim pod srpskom zastavom –
rekao je Predrag, koji je jedinstven rekorder po tome što niti ima trenera,
niti bilo koje stručno lice koje mu pomaže u pripremama i pri tom
paralelno radi kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici.
Zato njegov uspeh nije ostavio ravnodušnim kanadske stručnjake i javnost,
koja je Predragu posvetila veliku pažnju u medijima, ali ni sredstva
javnog informisanja u Srbiji kao i odgovorne u njenom Atletskom savezu.
- Još uvek sam registrovan u SK Šabac i pošto mi je srce još uvek u Srbiji,
obradovao me je poziv koji sam dobio iz našeg ateletskog saveza. Naime,
rekli su mi da je norma za Olimpijadu 2008. godine i Svetsko prvenstvo
2009. - dva sata i 18 minuta i da ću, ako to postignem do 23. juna naredne
godine, moći da nastupam za reprezentaciju Srbije. To je sada moj cilj,
jer san svakog sportiste jeste da učestvuje na ova dva eminentna
takmičenja. Potrebna norma nije daleko od mog rezultata ali treba imati i
vremena i odgovarajuće uslove tj. finansijska sredstva, kako bi se ona
postigla.
I za ovu pobedu, kako kaže, mora da se zahvali pomoći koju su mu pružili
pojedinci i firme iz naše zajednice u Kanadi, a nada se da će naići na
širu podršku u budućnosti. Osim brojnih navijača, njegovom uspehu su se
posebno obradovali roditelji koji žive u Šapcu. Naime, pročitali su vest o
Predragovoj pobedi u Sportskom žurnalu, tako da im je srce bilo na mestu
što je njihov sin jedinac ostao na putu koji je započeo još kao
petnaestogodišnjak.
- Iako sam odavno otišao iz Šapca za Beograd gde sam završio i srednju
školu, ipak smo sada previše udaljeni i ne mogu da brinem o njima kao
nekada. Posebno zato što su moji roditelji invalidi, oboje su gluvonemi, i
svaki moj uspeh za njih je posebna nagrada. Nadam se da ću ih tek
obradovati sa novim pobedama i da ćemo jednog dana opet svi biti na okupu
- rekao je na kraju ovaj skroman čovek, pred kojim stoji veliki izazov a
pod čijom će se zastavom takmičiti, saznaćemo do proleća naredne godine.
Do tada, na potezu su svi ljudi dobre volje koji finansijski mogu da
pomognu da Predrag Mladenović, može u potpunosti da se posveti pripremama
za naredni maraton kada bi već na njemu mogao da ispuni svoj cilj koji bi
svima nama doneo mnogo radosti - odlazak u Peking na Olimpijske igre. |
|
|
|
|
|
|
