|
|
|
Novi album Gorana Gojevića |
|
Najzad svoj |
|
|
|
Dugo sam čekao trenutak da predstavim muziku za koju sam se školovao tolike godine i koju volim da sviram, kaže ovaj virtouz na klarinetu |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
|
 |
|
|
|
|
Kada je klarinetista Goran Gojević pre tri godine snimio album "Hotel Balkan" na kojem je predstavio najlepše pesme naše izvorne narodne muzike bilo je to svojevrsno iznenađenje za poznavaoce njegovog opusa. Njegov drugi CD „Virtuoso Clarinet“, koji je nedavno objavio u saradnji sa pijanistom Vojislavom Perućicom, opet
čini odabir vrhunskih kompozicija pisanih za klarinet, ali ovog puta iz sveta klasične muzike.
Ovaj CD će, nema sumnje, zauzimati počasno mesto u kolekcijama istinskih ljubitelja muzike, jer je Goran i ovog puta dokazao da je pravi
čarobnjak klarineta.
- Sada mogu definitivno da kažem da sam svoj i ovde, u Kanadi. Dugo sam čekao ovaj trenutak, a cilj mi je bio da snimim album na kojem
ću predstaviti muziku za koju sam se i školovao tolike godine i koju volim da sviram. Zato sam namerno napravio odabir melodija koje su manje poznate široj javnosti i nepravedno zapostavljene na nosačima zvuka a koje prikazuju svu
čaroliju ovog instrumenta. Reč je o minijaturama, kratkim virtuoznim kompozicijama koje su tehnički veoma teške za izvođenje ali zato su mi i bile izazov da ih zabeležim, kao i da istovremeno ostavim trag njihovih autora i svoj kao soliste – objašnjava
Gojević, koji je ujedno i izdavač ovog albuma.
Goran je magistrirao klarinet na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, učestvovao na brojnim nacionalnim i internacionalnim takmičenjima i bio zaposlen u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je radio u operi i baletu. U Torontu živi skoro deceniju i po, a sedam godina unazad je vlasnik muzičke škole „Goja“.
- I ja sam kao i svi emigranti prošao taj put naokolo da bih se koliko-toliko vratio na poziciju na kojoj sam bio u svojoj zemlji. Svi koji smo došli u toku poslednjih petnaestak godina, vrhunski visokoobrazovani stručnjaci iz raznih oblasti a kojima naša zemlja nije imala šta da ponudi, morali smo ovde da krenemo iz početka. Ja sam znao ko sam i šta sam, ali znao sam i to da Kanada nije samo na mene
čekala. Pružila nam je šansu za novi život i bio sam svestan da treba vremena da se steknu prave pozicije. Zato sam se pomirio sa tim da sve ono što sam poneo sa sobom, znanje i obrazovanje, moram da stavim u zapećak i da počnem od nule. Ono što je najvažnije jeste ne odustati i biti veran svojoj ideji.
Čovek ovde mora da bude spreman na sve, da sve proba, mora da vidi svetlo na kraju tunela, inače je propao i džaba što je dolazio. Meni je, s jedne strane, ovde lakše da radim to što želim, a s druge strane, konkurencija je izuzetno velika i treba mnogo toga da se poklopi da bi veliki izdavači stali iza vas.
„Virtuoso Clarinet“ je projekat koji ne bi bio to što jeste da Goran, kako kaže, nije imao i
pomoć izvanrednog mladog pijaniste Vojislava Perućice.
 |
|
Vojislav Perućica |
- Naći nekog ko može da isprati vašu ideju u svakom pogledu, prava je dragocenost. Posebno je umetnost kada treba da ispunite želje i očekivanja soliste, da se prilagodite i da dišete sa njim istim ritmom kako biste zajedno, svako na svoj način, u harmoniji realizovali muzičko delo. Vojislav koji je izuzetan talenat i
već se dokazao na svetskoj muzičkoj sceni kao solista, ume da bude i partner a to je prava retkost. „Virtuoso Clarinet“ za nas dvojicu znači mnogo više jer osim što smo kolege, mi smo i bliski rođaci. Završetak njegovog školovanja u Torontu smo krunisali ovim zajedničkim albumom – priča Vojinov ujak Goran.
Kako se Perućica nedavno vratio u Srbiju, tako su planovi za koncerte trenutno odloženi dok se ne vidi u kom smeru
će krenuti njegova karijera.
- Muzika će nas sigurno opet spojiti, važno je da smo ono najvažnije uradili dok smo bili zajedno.
Do tada, Goran Gojević će nastaviti da radi kao profesor, da majstorijama na klarinetu razveseljava dušu svojih prijatelja, i da eksperimentiše u raznim muzičkim pravcima sa svojim instrumentom.
- Muzici sam posvetio svoj život i što god da sviram, bilo zabavnu, narodnu ili džez muziku, uvek
ću ostati veran klasičnoj jer sam sa njom svoj na svome.
|
|
|
|
|
|
|
