|
|
|
Zorana Kid, umetnica na putu kojim se ređe ide |
|
Snoviđenjem do zvezda |
|
|
|
Vizija mi je toliko jaka da tačno vidim gde treba da idem i šta da uradim
kako bih postigla ono što želim, kaže glumica koja je sa svojim „Birdland
Theater“ osvojila pet „Dora“ |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
|
|
Vest da su naša Zorana Kid i njen „Birdland Theater“ osvojili pet „Dora“,
najvažniju pozorišnu nagradu u Kanadi, za predstavu „Poslednji dani Jude
Iskariotskog“ osim u ovdašnjoj, posebno je odjeknula u domaćoj štampi.
Kako se samo posle dva dana po dodeljivanju ovog priznanja našla u rodnom
Beogradu, njeno lice je preplavilo naslovne strane časopisa a životna
priča o njenom putu ka uspehu i danas se prepričava po prestoničkoj
čaršiji.
Posle zasluženog odmora, Zorana se vratila u Toronto i već uveliko radi na
novom pozorišnom projektu. Ipak, i posle tri meseca od osvajanja „Dore“,
priznaje da je još u oblacima.
- Moje pozorište postoji samo tri godine i ovo je tek tek treća predstava
koju sam uradila, a ispunila sam svoj san. Postoji mogućnost da je opet
zaigramo na proleće, ekipa sada jedva čeka da se opet okupimo.
Marija Magdalena iz Njujorka
Predstavu „Poslednji dani Jude Iskariotskog“, Zorana je rešila da
pošto-poto postavi u Kanadi posle premijere koju je odgledala prošle
godine u Njujorku, a u naslovnoj ulozi je bio „oskarovac“ Filip Sejmur
Hofman.
Zbog glume pobegla od kuće |
|
- Ja sam baš zbog glume pobegla od kuće, jer mi mama nije dala da budem glumica.
A danas više volim da se bavim produkcijom koja je izuzetno kreativan i složen
posao. Naravno, i glumu volim, ali sam tu već selektivna. To što igram u
predstavama koje kao producent odabiram je normalno pošto biram samo projekte
koje me umetnički ispunjavaju. |
- Upoznala sam pisca Stivena Adlija Gerdžisa i sa njegovom dozvolom počela
sam da radim u svom „Birdland Theater“. Imala sam sreće da su se odazvali
vrhunski glumci. Igrali smo u prostoru koji apsolutno nije imao ništa, ni
svetla, ni sedišta, bukvalno ništa. Ali, ja sam imala viziju da smo na
pravom mestu i rekla sam ili ćemo tu igrati ili nigde. Jednostavno, odisao
je atmosferom koja je bila ono što nam je trebalo. Kratki rokovi, preskup
prostor, jer nije prilagođen pozorištu, značilo je da sve moramo da
uradimo sami. Bio je to veliki izazov kojem nisam odolela. Govorili su mi
da samo neki ludi producent može da se odluči za tako nešto, ali ja sam
znala da u tom poslu moraš da budeš kockar, jednostavno moraš da rizikuješ.
Da je odigrala na boju koja dobija, potvrdilo je čak devet nominacija koje
je Zoranina verzija „Jude“ dobila u kategoriji nezavisnih pozorišta, a
osvojila je pet statua, i to za najbolju mušku i žensku ulogu, režiju i
svetlo, i najbolju predstavu.
- E, to je stvarno bilo pravo čudo, iako smo imali odlične kritike. Čudo
je to što je „Birdland Theater“ mlado pozorište, što smo ovu predstavu
igrali samo desetak dana i što je naš budžet u odnosu na glavnog
konkurenta - mjuzikl „Gospodar prstenova“ stvarno bio minoran. Pri tom,
žiri je tokom godine odgledao 350 predstava ali mi smo bili, kako su nam
rekli, intrigantni, nekonvencionalni i kvalitetni. Predstava liči na
veliki cirkus, ali ne prelazi granicu dobrog ukusa - priseća se Zorana,
koja je osim kao producent, u predstavi glumila Mariju Magdalenu, ali onu
koja živi u Njujorku, nosi farmerke i majicu sa likom Supermena.
Ludačka energija
Ona priznaje da je bezobrazno uporna, nikada ne odustaje od svojih ideja i
uvek nađe način da ih sprovede u delo.
|
Pefekcionista |
|
- Imam pozive za festivale u Dablinu i Firenci, ali ne verujem da ćemo sada moći
da odgovorimo na to, jer mene u ovom trenutku ne zanimaju previše gostovanja,
već mi je cilj da se ovde učvrstimo i napravimo svoju redovnu publiku. Mora sve
dobro da se osmisli, korak po korak. Ja sam perfekcionista i ne mogu da pobegnem
od sebe. |
- Vizija mi je toliko jaka da tačno vidim gde treba da se ide i šta da se
uradi, ne mogu to da objasnim. To me drži i tera me da budem potpuno
posvećena tom poslu dok ne stignem do cilja.
U Beogradu je Zorana Kid završila organizaciju na Fakultetu dramskih
umetnosti, u Njujorku i Londonu škole glume, a u Torontu je doktorirala iz
oblasti savremene američke drame. Osim toga, njenom porodičnom stablu sa
majčine i očeve strane stoje imena rođaka, kao što su slavni glumci
Milivoje Živanović i Tanja Bošković.
Mada ne voli da priča o svom privatnom životu, Zorana Janković Kid je
letos za srpsku štampu otvorila dušu o 12 godina koje je provela sa
suprugom Ralfom, koji je preminuo dva dana uoči premijere „Sunovrat niz
planinu Morgan“ Artura Milera, njene prve predstave sa „Birdland Theater“.
Pre ovog dogodila se još jedna tragedija kada je tokom proba režiser
izvršio samoubistvo. Uspela je, kako kaže, da istraje i da iz tog
sunovrata izađe baš zahvaljujući neumornom radu. Tako je nastavila do
danas. Odmah posle dodele „Dore“, iako u euforiji, izolovala se i sela da
napiše novi projekat koji je morao da bude završen za 48 sati.
|
Novi cilj |
Posle ostvarenja sna da osvoji „Doru“, Zorana sanja novi san, a to je da njeno
pozorište ima svoju zgradu ili prostor, halu alternativne vrste.
- Sada radimo na tome. Naravno, neće se to ostvariti sutra, ali jednog dana
sigurno hoće - obećava Zorana Kid. |
- Morala sam to da završim jer sam otputovala na dvomesečni odmor. Imala
sam ludačku energiju, koja me i sada drži. Radim sama uz pomoć stručnog
konsultanta, a nove ljude uvodim po potrebi. Posle ove nagrade, putevi ka
novim projektima su s jedne stane olakšani, a s druge vrebaju velika
očekivanja i odgovornost. Čitam sve žive pozorišne komade u potrazi za
onim pravim. Moram da osmislim nešto što će opravdati poverenje kod
publike i kritike. U ovom trenutku me zanimaju urbani, neobični komadi,
koji su miks žanrova, klasika na moderan način. Nešto što bi publiku
ostavilo zatečenom. Želim još velikih predstava. Da se pamte. |
|
Čiode,
septembar 2006. |
|
|
|
|
|
