redakcija |arhiva | marketing | e-mail | ciode.ca  

 
 NASLOVNA
 INTERVJU
 REPORTAŽA
 KOMENTAR
 SUSRETI
 DOGAĐAJI
 TAMO DALEKO
 KROZ ISTORIJU

 LINKOVI
 POŠTANSKO SANDUČE

Uh Kanada - knjiga Nebojše Milosavjevića - Nebojsa Milosavljevic

Pretraživanje

 intervju
Dr Ivan Vujačić, ambasador Republike Srbije u SAD
Godine normalizacije
 
Diplomata koji je na čelu naše najbrojnije i najznačajnije misije u svetu govori o postepenoj normalizaciji odnosa između dve zemlje, lobiranju unutar američke administracije i naporima da se popravi imidž Srbije
Piše: Nebojša Milosavljević

Foto: Suzana Sudar

Proteklo je nepune četiri godine od kada je Ivan Vujačić postavljen za ambasadora u Vašingtonu, a za to vreme država koju predstavlja promenila je čak tri imena. Došao je u decembru 2002. kao predstvanik SR Jugoslavije, zatim je zastupao interese Srbije i Crne Gore, a svoj mandat završiće kao ambasador Srbije u Americi. Vreme koje je proveo u glavnom gradu jedine preostale supersile ostaće upamćeno po postepenoj normalizaciji odnosa dve zemlje i naporima koji je sa svojim timom uložio da se relacije na političkom i ekonomskom polju bar donekle vrate na stare grane.
Vujačić: Imao sam sreću da predstavljam našu zemlju u Americi upravo u periodu kada je došlo, s jedne strane do normalizacije, a sa druge i do poboljšanja odnosa. Moram da istaknem da je postojala volja i jedne i druge strane da se tako nešto dogodi. Odmah nakon mog dolaska odmrznuta su sredstva sa privatnih računa naših građana u Americi, a u aprilu 2003. godine oslobođen je i kapital naše države. Iste godine predsednik Buš potpisao je ukaz kojim se Srbija i Crna Gora skidaju sa spiska zemalja koje predstavljaju određenu pretnju po SAD, dozvoljne je uvoz oružja i tako dalje. Sve to je, naravno, predstavljalo korake dobre volje i otopljavanja odnosa. Želim posebno da naglasim da je 2003 godina bila izuzetno teška za demokratske snage u zemlji jer je u martu ubijen premijer Đinđić. Državni sekretar i mnogi drugi visoki američki zvaničnici došli su u našu ambasadu da se upišu u knjigu žalosti, a sekretar Pauel je našao vremena na početku iračkog rata da dođe do Beograda i lično izjavi saučešće porodici ubijenog premijera. To je akt podrške i prijateljstva koji mi nikako ne bi trebali da zaboravimo.

Napredak u ekonomskim odnosima

Evidentno je da se od tog perioda kreće i sa pojačanim aktivnostima na ekonomskom planu.


Lična karta
Dr Ivan Vujačić je nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gde je predavao Savremene ekonomske sisteme. Doktorirao je na istom fakultetu 1989. godine a usavršavao se u Londonu (School of Economics and Political Science) i na univerzitetu Mičigen gde je boravio kao Fulbrajtov stipendista.
Njegovo političko angažovanje počinje 1990. godine kada se pridružuje novoosnovanoj Demokratskoj stranci koju je predstavljao kao poslanik u saveznom parlamentu od 1992.-1994. godine. Četiri godine kasnije nalazi se među osnivačima G17, a od 2002. nalazi se na mestu ambasadora SR Jugoslavije (Srbije i Crne Gore, Srbije) u Vašingtonu.
- Verovatno je najznačajnije to što smo ponovo dobili status „najpovlašćenije zemlje“ u trgovini sa Amerikom. To se, u stvari, danas zove „normalna relacija u ekonomiji“, mada ono prvo lepše zvuči. Suštinske razlike nema, to samo znači da nijedna druga zemlja nema povlašćeniji odnos od nas. Znači, uspeli smo da se vratimo na taj nivo, a samim tim krenula je i ekonomska razmena i carinske stope su pale sa nekih 40 na četiri odsto. To svakako nije maksimum i mi radimo na tome kako bi ta stopa bila još niža. Trgovinska razmena skočila je sa nekih stotinak miliona dolara na 700-800 milona i ja mislim da će se i dalje ići uzlaznom linijom. Američko tržište je neiscrpno i ukoliko neki od naših privrednika nađu načina da se tu ubace imaće sigurno velike koristi. Moram da naglasim i to da su Amerikanci bili jedan od prvih većih investitora u Srbiji u to vreme, kada je kompanija US Steel kupila železaru u Smederevu. Bio je to najbolji primer kako se od jedne propale investicije koja je godinama stajala neiskorišćena može napraviti profitabilna kompanija koja zapošljava dosta ljudi i obezbeđuje egzistenciju za dobar deo tog regiona. Održana je i jedna konferencija u Vašingtonu na temu ekonomskih odnosa (US-SCG Bussines Council), a očekujem da će se nešto slično u bližoj budućnosti organizovati i u Beogradu.
Vojna saradnja je posebno osetljivo pitanje, pogotovo nakon bombardovanja 1999. godine. Kakva je situacija na tom planu danas?
- Potpisano je nekoliko ugovora na tom polju, stvari sasvim sigurno kreću nabolje i nadam se da ćemo u budućnosti imati još bliže odnose. Naši vojni piloti bi uskoro trebalo da dođu na obuku u Ameriku, planiraju se još neki oblici saradnje, a važno je i to što se normalizuju odnosi sa NATO paktom, naravno preko SAD, upravo zbog njihovog prisustva na Kosovu koje je i te kako bitno za bezbednsot preostalog srpskog življa u toj pokrajini.
Kakva je saradnja sa američkom administracijom, odnosno pre svega sa Kongresom?
- Najvažnije je da smo osnovali kokus za srpska pitanja u Kongresu, odnosno jednu grupu koja radi na interesnoj osnovi i zastupa naše stavove. Imamo tri senatora i tridesetak kongresmena i mislim da je to veliki korak napred. Oni su imali priliku da posete Srbiju i nakon toga su evidentno porasli interesovanje i podrška za naše demokratske reforme. Ipak, kao najveći uspeh bih izdvojio stopiranje rezolucije o nezavisnosti Kosova 2004. godine u Kongresu. Na tome smo dugo radili i uspeli smo da sprečimo da tako nešto prođe kroz ovo zakonodavno telo.

Borba za pozicije

Možete li nam reći kako izgleda lobiranje unutar američke administracije i koliko je važno imati jak lobi na tom terenu. Iz novije istorije znamo da su Albanci i Hrvati, recimo, imali dosta uspeha na tom polju.
Reforma diplomatije
- Srbija se sada nalazi u situaciji da se konačno ozbiljno pozabavi svojim predstavnicima u inostranstvu. Najvažnije je da se ne krene s improvizatorskim rešenjima koja su kratkog daha. Mi smo sada u prilici da samostalno rukovodimo budžetom i to je šansa da se pre svega popravi materijani položaj radnika Ministarstva inostranih poslova, odnosno da dođu u situaciju da ne moraju panično da se bore za odlazak u inostranstvo kako bi bar donekle rešili svoju egzistenciju. Takođe treba napraviti balans između profesionalnih diplomata i političara i odrediti ko treba da ide u određenu zemlju.
Nažalost, naša diplomatija je kompletno diskreditovana za vreme Miloševićeve vladavine i sada treba krenuti iz početka, odnosno naći ljude koji će na delu dokazati svoju stručnost i sposobnost. Meni se mnogo puta desilo da prvo pitanje koje pojedini američki političari postave u razgovoru sa mnom bude: "Gde ste bili za vreme Miloševića"? Ako bih ja odgovorio da sam, na primer, bio drugi sekretar neke ambasade u svetu, razgovor bi verovatno istog trenutka bio završen.
- Postoje dve vrste lobiranja, jedna koja se vrši putem diplomatskih predstavništava, odnosno preko naše ambasade a druga je ona kada se angažuje neka firma koja će zastupati vaše interese. Mi nikada nismo imali kompaniju za lobiranje, odnosno to nije urađeno na vreme tako da se sada ograničavamo samo na naše delovanje. Međutim, moram da naglasim kako se stvara fama o tim lobističkim firmama i njihovom uticaju koji je po mom mišljenju predimenzioniran kao i visina sredstava koja se navodi u našim i nekim drugim medijima. Krupna politička pitanja se, kao što je na primer Kosovo, ipak rešavaju na drugi način i tu agresivno lobiranje preko nekih agencija ne pomaže puno. Naši ljudi uglavnom ne znaju da se lobiranje unutar američke administracije vrši najviše na nivou lokalne ekonomije, odnosno preraspodele sredstava i uticaja na tržište. Ponavljam, najvažnija politička pitanja, važna za spoljnu politiku Amerike, njenu bezbednost i položaj u svetu rešavaju se na drugačiji način.
Samo što je postala nezavisna država, Srbija se suočila sa jednim velikim problemom a to je status Kosova. Šta možete da nam kažete o stavu SAD gledano iz vašeg ugla.
- Moram da kažem da smo naišli na razumevanje Amerike što se tiče vođenja samih pregovora i stvari od kojih treba krenuti. Oni nisu jedina zemlja u kontakt grupi, ali svakako imaju veliki uticaj i dobro je to što smo se složili da u pregovorima prvo treba krenuti od bazičnih pitanja da bi se došlo do statusnih. Znači, slažemo se da prvo treba rešiti pitanje povratka izbeglih, pitanja svojine, pitanja zaštite kulturnih dobara pa onda krenuti ka rešavanju statusnog pitanja. To je po mom mišljenju dobra strana. Ono što nije dobro je to što američka strana stalno insistira na rokovima za završetak pregovora i nalaženje konačnog rešenja. Mislim da stvar u ovom slučaju nije u tome da se što pre dođe do neke solucije nego da se nađe najbolje rešenje za sve koji žive na Kosovu. Naravno, pregovore otežava i albanska strana svojim radikalnim stavom: „nezavisnost ili ništa“ i to je ono što ja stalno pričam ovdašnjim američkim političarima. Znači, nismo mi ti koji smo radikalni, nego oni. Nismo mi ti koji ne mogu da žive sa njima, nego oni ne mogu da žive sa Srbima. Celokupna ideja naše vlade nije da se Kosovom centralistički vlada iz Beograda nego da ono dobije jednu široku autonomiju uz svo poštovanje ljudskih prava svih njegovih stanovnika. Međutim, stvar je u tome što Albanci žele da vladaju Srbima koji tamo žive i mislim da je to glavni kamen spoticanja koji otežava ove pregovore tj. taj njihov radikalni i isključivi stav.

Emigracija i matica

Amerika ima najbrojniju srpsku emigraciju u svetu. Kakav je njen odnos prema matici danas?
- Mi pratimo rad srpskih organizacija u Americi i podržavamo to što oni rade naravno bez mešanja u njihovu samostalnost. Kao i svaka dijaspora tako i naša, po mom mišljenju, treba da deluje u dva pravca. Jedan je onaj prema domaćim, odnosno prema lokalnim organima vlasti, kongresmenima, parlamentarcima, gradonačelnicima i drugim, kako bi se izborio što bolji položaj za pripadnike određenog naroda. Drugi je delovanje prema otadžbini, znači taj humanitarni rad, slanje pomoći, uspostavljanje i negovanje veza između dve zemlje... Mislim da je dosta toga urađeno sa bratimljenjem Beograda i Čikaga, i da je to veliki korak napred upravo zbog potencijala koji takav odnos nosi sa sobom. Što se tiče ostalih aktivnosti pripadnika naše dijaspore u Americi, često se potencira pitanje finansijskog ulaganja u maticu, odnosno pokretanje određenih poslova i otvaranje novih radnih mesta. Iz iskustva koje imam do sada moram da kažem da nisam primetio veliko interesovanje Srba iz Amerike za ulaganje u biznise u otadžbini i mislim da je to greška jer oni zbog svojih rodbinskih i prijateljskih veza, dobrog poznavanja jezika i prilika u zemlji, svakako imaju početnu prednost u odnosu na ostale poslovne ljude iz sveta koji slete sa jednim koferom i moraju da krenu od nule sa stvaranjem neke mreže koja je neophodna za početak svakog posla. Uočio sam, takođe, i težnju kod nekih naših ljudi da dobiju izvesne privilegije pri ulaganju u Srbiju samo na osnovu svog porekla. Moram da kažem da se to kosi sa međunarodnim zakonima i sa osnovnim zakonima ekonomije, tako da svako ko hoće da uloži svoj novac u Srbiju, mora to da uradi isključivo po pravilima koja važe za sve..
Faktor rizika verovatno još uvek igra određenu ulogu?
- On je, svakako, još uvek prisutan, ali realni ekonomski pokazatelji dokazuju da stvari idu nabolje i da strani investitori sve više dolaze u Srbiju. Možda nije urađeno sve što je moglo da se uradi, ali mislim da je urađeno dosta pogotovo ako se uzme u obzir da je zemlja više od deset godina sistematski uništavana. Inflacija je obuzdana, vraćeno je poverenje u bankarski sistem i to su dve stvari koje su ključne za sigurnost ulaganja. Druga je stvar što su očekivanja naroda možda bila prevelika, što je neki nerealni optimizam zavladao nakon demokratskih promena i što su ljudi očekivali da će stvari ići mnogo brže. Trebalo je reći otvoreno da stvari neće ići napred tako lako i predočiti kakva je realna situacija. Nažalost, nije lako krenuti iz početka, nije lako otkloniti polsedice one velike destrukcije koja je vladala devedesetih godina i mislim da će proći još vremena dok sve ne dođe na svoje mesto.

Čiode, avgust 2006.

 
NASLOVNA INTERVJU REPORTAŽA KOMENTAR SUSRETI DOGAĐAJI TAMO DALEKO KROZ ISTORIJU VAŠ KUTAK
▪  grlom u javore    ▪  ona situacija    ▪  cacina pisma    ▪  svetionik
Copyright © Ciode 2006-7 All Rights Reserved / Sva prava zadržana