|
|
|
Milutin Šoškić, trener golmana američke fudbalske reprezentacije |
|
„Pijani milioneri“ krivi za bruku |
|
|
|
Proslavljeni golman Partizana i jugoslovenske reprezentacije koji je po
peti put bio učesnik Svetskog fudbalskog prvenstva govori o onome što je
tek završeno takmičenje u Nemačkoj donelo, najvećim iznenađenjima i
razočarenjima i, naravno, o debaklu našeg tima |
|
Piše: Nebojša Milosavljević |
|
 |
|
|
Ime Milutina Šoškića traje u vrhunskom fudbalu skoro pola veka. Jedan od
najboljih čuvara mreže koje smo ikada imali, nakon završetka više nego
bogate karijere posvetio se trenerskom pozivu, a put ga je pre nešto više
od decenije doveo u Ameriku gde radi kao član stručnog štaba nacionalnog
tima, zadužen za golmane. Sa Amerikancima je ove godine već četvrti put
bio na svetskom prvenstvu, a ako računamo i njegov nastup 1962. u Čileu
kada je branio mrežu nekadašnje Jugoslavije, dolazimo do impozantne cifre
od pet Mondijala na kojima je bio aktivni učesnik. Time se Šoškić svrstao
u onu malobrojnu grupu fudbalskih veličina koji su“overili" toliki broj
svetskih prvenstava. Upravo zbog toga verovatno ne postoji bolji
sagovornik za razgovor o događanjima u svetskom fudbalu jer se sa njim na
ovu temu može pričati satima, pogotovo što je popularni Šole oduvek među
novinarima važio za elokventnog i otvorenog sagovornika koji bez ikakvog
zazora iznosi svoje mišljenje.
- Želim prvo da naglasim kako je ovo prvenstvo u Nemačkoj bilo vrlo blizu
savršenstva što se organizacije tiče. Svakako je najbolje organizovano do
sada i odajem svako priznanje domaćinima koji nisu žalili ni truda, ni
novca, da sve protekne u najboljem redu - kaže Šoškić.
Titula u pravim rukama
Šta mislite o prikazanom fudalu i da li je ovaj Mondijal doneo nešto
novo u postavci igre i taktici?
-Nažalost, nije. Većina ekipa igrala je u formaciji 4-4-2, bilo je i
varijacija sa postavkom 4-4-3, ali to je već viđeno. Očigledno da se niko
od trenera nije odlučivao za neku rizičniju varijantu, što je u neku ruku
i razumljivo jer je svaki bod bio važan a Svetsko prvenstvo baš i nije
mesto za velike eksperimente.
Vreme je za odmor |
Na pitanje kakvi su njegovi dalji planovi i da li namerava da ostane u stručnom
štabu američke ekipe, Šoškić odgovara:
- Ne mogu ništa da kažem u ovom trenutku, jer je tim ostao bez prvog trenera i
sada se čeka novi selektor. Videćemo, možda dođe Klinsman kao što se priča. Ipak,
u svakom slučaju postoji mogućnost da Arenin naslednik dovede svoje ljude. U tom
slučaju bih se vratio u Srbiju i pošteno odmorio od fudbala. Ukoliko me pak
Amerikanci budu i dalje hteli možda i ostanem još neko vreme.
Kakva je bila vaša saradnja sa Brusom Arenom?
- On je treći američki selektor sa kojim radim i mogu reći da je izvanredan
stručnjak. Ostvario je sjajan uspeh na prošlom Svetskom prvenstvu u Koreji i
Japanu, ima odličan skor od 71 dobijene utakmice iz 130 susreta i njegov
naslednik će morati dobro da se potrudi kako bi nastavio tamo gde je on stao.
Možda bi dovođenje Klinsmana bio dobar potez, jer je to mlad i ambiciozan trener.
Ipak, strancima nije lako da rade u američkom fudbalu. Videćemo... Treba prvo
obnoviti ekipu, pa onda krenuti dalje. |
Da krenemo prvo od najvećih razočarenja. Koje ekipe, po vašem mišljenju,
nisu prikazale ono što se od njih očekivalo?
- Brazil, Argentina i Engleska. Brazilci nisu uspeli da opravdaju naziv
najvećeg favorita i tako je jedna sjajna generacija završila svoje učešće
na velikoj sceni. Igrali su smušeno, staromodno, neorganizovano i uglavnom
svako za sebe. Pokazalo se da skup sjajnih pojedinaca nije garancija za
uspeh. Argentinci takođe nisu mogli da se pohvale kolektivnom igrom. Imali
su taj jedan bljesak protiv nas i to je sve. Ipak, moje najveće
razočarenje je svakako reprezentacija Engleske. Oni su bili i moji
favoriti pre početka, navijao sam za njih i žao mi je što su tako malo
pokazali. Najveći krivac za to je, po mom mišljenju, trener Erikson koji
nije uspeo da kanališe njihov urođeni pobednički mentalitet i da izvuče
maksimum iz svojih igrača. Nije mi jasna ni njegova taktika sa usamljenim
Runijem u napadu, jer on i nije klasičan špic igrač.
Ko je na vas ostavio najbolji utisak?
- Pre svega afričke zemlje, Gana i Obala Slonovače, a onda i Australija i
Švajcarska koje su za mene najprijatnija iznenađenja. Odigrali su čvrsto,
dobro i pokazali da imaju veliki potencijal. Afrikanci već dugo godina
važe za ekipe koje obećavaju i mislim da će tek pokazati pravo lice i to
na narednom prvenstvu koje se igra na njihovom kontinentu. Na svetlu
budućnost mogu da računaju i Nemci koji su izvukli maksimum iz mlade ekipe
i mislim da njihovo vreme tek dolazi.
Da li ste očekivali da će se Italija i Francuska naći u finalu?
-Italijani na svakom takmičenju spadaju u grupu favorita. Mislim da su
sasvim zaslužerno poneli titulu svetskog prvaka, jer su prikazali najviše,
forma im je bila u usponu i odlikovali su se granitnom odbranom. Što se
Francuza tiče, nakon kilavog starta, uspeli su da se konsoliduju i već pre
utakmice sa Brazilom bio sam spreman da se kladim da će ih izbaciti. Imali
su i jednu takvu veličinu kao što je Zidan. On je sasvim zasluženo poneo
epitet najboljeg igrača turnira, pa čak i onaj crveni karton iz finala to
ne može da umanji.
Bilo je mnogo komentara na suđenje.
-To je bio najslabiji deo ovog spektakla. Delioci pravde pravili su
katastrofalne greške, tako da njihov udeo može da se podvede pod jednu reč
- sramota. Bio je to atentat na fudbal. Da pomenem samo penal koji je
ekipi Gane sviran protiv USA. Takva odluka je za zatvor.
Petković nije kriv
Ima li svrhe da pričamo o našoj reprezentaciji?
|
Zašto Klemente? |
|
- Španskog trenera cenim, ali nije mi jasno zašto je po svaku cenu za našeg
selektora morao da bude izabran stranac pored toliko naših stručnjaka. On je, za
naše prilike, plaćen preskupo i veliko je pitanje hoće li se taj potez isplatiti
na pravi način. Međutim, ako ne uspe da ekipu odvede na Evropsko prvenstvo
krivicu treba da snose ljudi iz Fudbalskog saveza koji su i doneli odluku o
njegovom postavljanju na mesto prvog trenera. |
- Srpska javnost je gajila velika očekivanja pre početka prvenstva, ali
moram da kažem kako ja nisam delio tu euforiju. Nisam bio uveren da možemo
proći tešku grupu, ili da napravimo neki zapaženi rezultat. Nažalost,
pokazalo se da sam bio u pravu. Doživeli smo onu bruku protiv Argentine, a
sve ostalo je bilo u okvirima realnosti. Smatram da su najveći krivci za
ovaj neuspeh naši igrači koji su se ponašali kao pijani milioneri. Kod
njih se nije videla ni trunka želje da“zagrizu' i urade nešto više.
Krivicu snosi i Fudbalski savez, ali i ljudi koji vode državu. Ništa nije
učinjeno da ova ekipa bar malo liči na reprezentaciju jedne zemlje i da se
u nju unese doza pozitivnog nacionalizma koju su imale sve ostale ekipe.
Želim da kažem kako selektor Petković snosi najmanji deo krivice, jer je
uradio sve što je mogao. On je sjajan stručnjak i ljudina od čoveka ali
ovo je, očigledno, bio maksimum za ovu ekipu.
Kako Amerikanci ocenjuju svoje učešće?
|
Treba nam dobra metla |
Milutin Šoškić sa pažnjom prati sve što se dešava u našem fudbalu. Kao lek za
ozdravljenje predlaže prilično radikalne metode:
- Možda ne bi bilo loše da se ugledamo na Italijane i krenemo sa detaljnim
čišćenjem. Treba nam jedna velika metla koja bi pomela sve ono što ne valja a
toga je mnogo. Publike odavno nema na stadionima, prvenstvo je nezanimljivo i sa
dosta neregularnosti, mladi igrači se prodaju čim malo stasaju... Sve su to
stvari koje treba ispraviti ukoliko mislimo da nam najpopularniji sport preživi.
Da bi se to uradilo treba mnogo odlučnosti, rada i discipline. Ja, na žalost,
nisam veliki optimista kada je budućnost našeg fudbala u pitanju. |
-Iako smo imali šansu da prođemo u drugi krug, mislim da je ovo realnost i
da navijači ipak treba da budu zadovoljni. Prvo, bili smo jedina ekipa
koja je nadigrala Italijane, iako smo igrali bez dva isključena igrača, a
zatim prvi put se sa Svetskog prvenstva u Evropi vraćamo sa osvojenim
bodom. Ljudi iz federacije naravno nisu zadovoljni, jer se uvek očekuje
više ali, kao što rekoh, ovo je realni domet američke reprezentacije u
ovom trenutku.
Ima li šanse da se fudbal u Americi izjednači sa ostalim vodećim
sportovima?
- Potencijal postoji. Verovali ili ne, više od 25 miliona klinaca ovde
trenira fudbal. Možete li da zamislite kakva je to baza za pronalaženje
velikih talenata? Ipak, najveći problem je sistem takmičenja koji se
bazira na školskim i koledž turnirima. Oni traju svega nekoliko meseci i
nakon toga nastaje praznina. Igrači ne mogu da se takmiče i to se odražava
na formu i na celokupni razvoj. Mislim da je sveukupno kvalitet fudbala u
USA pao i da je to veliki problem sa kojim se rukovodioci federacije sada
suočavaju. Nema više velikih zveda koje su dolazile ovde da igraju,
publike je sve manje i nema kvalitetnog podmlatka. Ipak, ako se uzme u
obzir da je ovo izuzetno bogata zemlja i pod pretpostavkom da se uloži
veliki novac u ovaj sport, mislim da bi Amerikanci za desetak godina mogli
da igraju izuzetno zapaženu ulogu u svetskom fudbalu. Ma, bili bi i
svetski prvaci, samo treba mnogo rada i ulaganja. |
|
Čiode, jul 2006. |
|
|
|
|
|
