Svake godine skoro četvrt miliona ljudi uđe legalno u Kanadu (broj onih
koji se ušunjaju na mala vrata nije poznat) da bi tu pokušali da krenu u
novi život i ostvare snove. Većina je čekala godinama da dobije to
dragoceno parče papira koje im omogućava da, kao i generacije njihovih
prethodnika, postanu deo ovog društva. Više od polovine tog broja
pristigne u Ontario, koji je, upravo zahvaljujući takvom prilivu
emigranata, od juna prošle godine dobio i Ministarstvo za državljanstvo i
emigraciju na čije je čelo postavljen Majk Kol, čovek pred kojim stoji
nimalo lak zadatak.
Naime, već duže vreme se zna da nešto ne štima sa kanadskim imigracionim
zakonom i da on odavno ne prati realnu situaciju. Zahvaljujući tome što je
Kanada jedna od najpopularnijih destinacija za ljude koji su odlučili da
napuste svoju domovinu, savezna vlada je odavno postavila visoke standarde
za ulazak u ovu zemlju. Kriterijumi koje treba ispuniti za dobijanje
dozvole za život i rad u Kanadi su, po zamisli tvoraca ovih pravila,
izuzetno oštri i trebalo je da obezbede svojevrsni elitizam, odnosno
dovođenje samo najboljih. Međutim, to se pokazalo kao kontraproduktivno,
odnosno totalno nerealno jer su hiljade magistara, doktora nauka i ostalih
emigranata sa univerzitetskom diplomom sada prinuđeni da rade manuelne i
slabo plaćene poslove iz prostog razloga što radnih mesta u struci za
toliki broj obrazovane populacije jednostavno nema. To izgleda kao da
pravite fudbalski tim isključivo od veznih igrača.
O ovom i ostalim problemima vezanim za emigraciju, razgovarali smo sa
ministrom Kolom koji je pristao da ekskluzivno za „Čiode“ objasni šta
provincijska vlada namerava da učini na ovom polju.
* * *
Gospodine ministre, Toronto ima najobrazovaniju populaciju taksi
vozača na svetu, lekari koji su se doselili iz dugih zemalja raznose picu
a nekadašnji naučni radnici rade na građevini. Kako je došlo do ove
situacije?
- Tačno je da postoji nesklad između davno propisanih uslova za dolazak u
Kanadu i potreba za radnom snagom. Naše ambasade širom sveta još uvek od
aplikanata traže visoko obrazovanje i ljudi ovde dolaze puni nade, ali
nije redak slučaj da se već na prvom koraku razočaraju jer brzo shvate da
će do posla za koji su se školovali u svojoj zemlji doći jako teško. Onda,
naravno, dolazi do razočarenja, frustracija i izgubljenih iluzija sa
kojima je teško živeti. Stvar je u tome da bodovni sistem za nove
emigrante treba promeniti iz korena. Na primer, Ontariju su potrebni
vozači kamiona i građevinski radnici. Zašto odbijati te ljude a primati
doktore nauka ako već ne možemo da im obezbedimo posao? Mi sada tesno
sarađujemo sa saveznom vladom i nadam se da će Otava prihvatiti naše
sugestije.
Kako konkretno izgleda saradnja sa federalnom vladom?
Ministar-emigrant |
Majk Kol se doselio u Toronto 1950. godine iz Pulje (Italija). Diplomirao je na
univerzitetu Carlton i neposredno nakon toga ušao u politiku. Bio je poslanik
gradske skupštine Toronta, a 2003. po treći put je izabran za poslanika u
provincijskom parlamentu. Za ministra za državljanstvo i emigraciju u vladi
Ontarija postavljen je juna prošle godine.
Oženjen je i ima četvoro dece. U slobodno vreme se bavi trčanjem. Pretrčao je i
tri maratona, a najbolje vreme mu je tri sata i 29 minuta. |
- Osnovni razlog za uspostavljenje ovog ministarstva jeste taj što Ontario
prima najveći broj emigranata od svih provincija u Kanadi tako da je došlo
do potrebe da sa ta oblast stavi pod jurisdikciju zvaničnih organa. Naš
glas mora da se čuje i uvaži jer je nelogično da mi ovde samo primenjujemo
savezne zakone a u isto vreme i snosimo sve posledice za eventualne
pogrešne odluke. Što se saradnje sa federalnom vladom tiče, mogu da kažem
da je na zadovoljavajućem nivou, a siguran sam da će biti još bolja jer je
to u interesu svih nas.
Možete li nam nešto reći o prošlogodišnjem sporazumu koji je potpisan
između provincijske i savezne vlade?
- Prvi put je ratifikovan sporazum između Kanade i Ontaria o emigraciji.
Potpisan je 21. novembra 2005. i mogu reći da je po mnogo čemu istorijski.
Njime je regulisano da naša provincija dobije značajnu finansijsku podršku
u iznosu od 920 miliona dolara koja nam je stavljena na raspolaganje i
treba da posluži za programe koji će pomoći novodošlima da se što pre
uključe u kanadski sistem. Trudićemo se da značajno unapredimo škole
jezika, centre za savetovanje, omogućimo prekvalifikaciju i sve ostalo što
je potrebno da se emigranti na brz i bezbolan način prilagode novim
uslovima života. Pored toga, potpisan je i sporazum o partnerstvu na
tržištu rada između Kanade i Ontaria koji će sa 292,5 miliona dolara
pomoći da se otvore nova radna mesta.
U Kanadu dolaze ljudi iz svih krajeva sveta. Kakva je demografska slika
emigranata u poslednjih nekoliko godina?
- Struktura emigranata se drastično promenila u poslednjih nekoliko
decenija. Nakon drugog svetskog rata ovde su dolazili uglavnom ljudi iz
Evrope: Italijani, Portugalci, Poljaci.... Danas možemo reći da najveći
broj doseljenika dolazi iz tri azijske zemlje - Kine, Indije i Pakistana.
Naravno,još uvek postoji priliv iz istočne Evrope, Afrike i drugih delova
Azije, što Kanadu i dalje čini specifčnim i raznolikim multietničkim
društvom.
Proteklog meseca javnost je uzburkala vest da je izvestan broj
portugalskih porodica koji su ovde godinama živele ilegalno, proteran iz
Kanade. Oni, doduše, nisu imali validne vize, ali su radili, plaćali porez
i deca su im pohađala škole. Da li je ovako drastičan potez imigracionih
vlasti bio neohodan?
|
Za lakši početak |
Proteklog meseca Ministarstvo za državljanstvo i emigraciju pri vladi Ontarija
prezentovalo je novi website koji treba da posluži novodošlima da na brz i lak
način dođu do svih najvažnijih informacija.
Na web adresi www.OntarioImmigration.ca novi emigranti moći će da se informišu
kako na najbrži način mogu da dođu do stana, posla, škole jezika i svih ostalih
stvari neophodnih za početak novog života. |
- Postoji ne mali broj ljudi koji u Kanadu dođu kao turisti i nakon
isticanja vize reše da ostanu. Zvanično, oni su u zemlji ilegalno, ali
obično nađu načina da rade na crnom tržištu i izdržavaju sebe i svoje
porodice. To je naročito izraženo u građevinskom sektoru gde ima mnogo
takvih radnika. Kao što sam već rekao, Ontariju su potrebni građevinski
radnici, posebno oni sa iskustvom i mislim da ih se ne treba tako lako
rešavati. Možda je najbolje da se pronađe neko rešenje i omogući se tim
ljudima da dobiju papire za stalni boravak. Naravno ukoliko nisu učinili
nikakvo kriminalno delo i ako dokažu da imaju posao od koga mogu da žive.
U Ontariju se govori više od stotinu jezika, ovde žive ljudi iz skoro
svih zemalja na svetu. Kako ta kulturna različitost utiče na život u ovoj
provinciji?
- To je veliko bogatstvo Kanade i Ontarija. Multikulturalizam je ono na
šta smo mi i te kako ponosni i što pažljivo čuvamo. Trudimo se da svaka
etnička zajednica ima sve uslove da predstavlja, razvija i unapređuje
svoju kulturu. Samo tako, sa svim svojim specifičnostima, možemo da
gradimo prosperitetno društvo jedinstveno u različitosti i da budemo
primer svim višenacionalnim zajednicama u svetu. Kanada je do sada pokazla
da može da bude model za uspešno funkcionisanje takvog društvenog sistema. |
