|
|
|
|
|
Na Istoku ništa novo |
|
|
|
|
|
Piše: Dušan Stupar |
|
|
Amerikanci i Kanađani nisu mogli a da ne primete salvu kritike koja je ovih dana upućena na račun robe koja dolazi iz nepresušnih kineskih izvora potrošačkih dobara, a tehnički je neispravna, nekvalitetna i
čak ugrožava zdravlje ljudi.
Zadnja u tom nizu jeste vest da su iz prodavnica povučene dečije igračke zato što je u plastici od koje su napravljene pronađen otrovni sastojak, a u bojama olovo. Osim realne opasnosti da se vaše dete nehotice otruje ili povredi, pojavi masovne kritike kineskih proizvoda kumovao je
već dugo pritajeni strah od sve manje potražnje za lokalnim proizvodima.
Kako se mediji hrane strahom svoje publike, nije mnogo trebalo da se alarmira javnost na opasnost od "kineske industrijske poplave". Ne samo što domaća industrija “sve odnese u Kinu”, pa lokalna radna snaga nema posla, nego nam još i vraćaju zatrovane igračke za našu decu... a tek jadne kuce i mace…
U sveopštem pljuvanju po bilo čemu što je kinesko, prednjače neki američki mediji koji kroz to projektuju i neke nacionalne, političke ideje. Slično je i u Kanadi.
Zato je bilo dosta neobično kada je Bostonski Globus (Boston Globe) objavio
članak pod nazivom "Nacija odmetnika" u kom se bavi istorijskim paralelama današnje Kine i nekadašnje Amerike:
“Kada je engleski pisac, Čarls Dikens došao u Boston 1842. godine, bio je zaprepašćen videvši šta sve Amerikanci mogu i hoće da urade da bi zaradili novac. Naročito je bio ljut kada je ugledao svoje romane koje su neovlašćeno drugi objavljivali po Americi a on, kao autor od toga nije imao baš ništa. Zapisana je njegova izjava da mu je "krv proključala" kad je video tu “monstruoznu nepravdu".
Ovih dana se na sva zvona prozivaju "preduzimljivi" kineski štampari, koji su samo par dana po izlasku poslednjeg romana o Hariju Poteru, objavili
piratska izdanja sasvim nalik na original. O pomami Microsoft-a i ostalih softverskih kuća, kada vide da je Kina "naštancovala" milione kopija njihovih programa da i ne govorimo. A tek šta reći o
plagijatima DVD i muzičkih izdanja...
Posle skandala sa zatrovanom hranom za kuce i mace, koja je kao i sve
drugo spremljena i zapakovana u Kini, malobrojni su pominjali poznate primere iz ranije prakse američkih kompanija da pakovanja proizvoda, konkretno namenjenih ishrani ljudi, "dopunjavaju" jeftinim "filerima", koji povećavaju težinu ili zapreminu osnovnog proizvoda, u cilju prodaje veće količine za manje pare.
Tako su poznata "obogaćivanja" brašna i šećera gipsom, dok se mleku dodavala voda, ali i kreda, i verovali ili ne, otpaci od ovčijeg mozga. O hemiji koja je na mala vrata, u vidu kojekakvih aditiva, ušla u industriju hrane, ne vredi ni govoriti. Pogledajte samo spisak apsolutno nepoznatih hemijskih jedinjenja na svakom artiklu u prodaji.
Margarin koji danas mnogi svakodnevno jedu, jer je svojevremeno proglašen zdravijim od putera, prvobitno je u Americi, u 19. veku, nastao kao "oleo-margarin", a pravljen je skoro alhemičarskim procesom od ostataka iz klaničnog procesa. Bilo je tu goveđeg loja, ovčijih creva i ostalih delova tela… No, sve to ne bi bilo strašno da je bar rečeno šta se u njemu nalazi. Problem je nastao kad se otkrilo da su američki proizvođači to izvozili u Englesku pod etiketama na kojima je pisalo da je u pakovanju pravi puter! Današnji margarin nije više napravljen od tih sastojaka, ali ...
Osim tih drastičnih slučajeva, poznati su primeri lažnih lekova, koji su na američkom tržištu prodavani u originalnim bočicama uvezenim iz Evrope, sa falsifikovanim nalepnicama i sadržajem koji je sve, samo ne lekovit. Bezakonje ovog tipa se dugo kažnjavalo prekim sudom i vešanjem prevaranata na licu mesta na dalekom Divljem
zapadu ili pomoću perja i katrana, a nadrilekari su bili srećni što su ostajali živi.
Da se ne vraćamo toliko unazad, šta reći o današnjoj ponudi svih mogućih "seksualnih" lekova u vidu "plavih pilula", Viagre, Cialisa i drugih, koje možete da poručite na bezbroj američkih poštanskih adresa...
Da nisu samo pojedinci na vašarima lovili svoje žrtve vidi se iz velike zbirke falsifikovanih dolara, originalno naštampanih u Americi krajem 19. i početkom 20. veka, ali i nelegalnih papira od vrednosti. Koliko je samo životnih ušteđevina propalo investiranjem u lažne "kule u vazduhu". Sve je to napravilo osnovu američkog bogatstva i proširilo mit o "američkom snu".
Istina, nisu ni druge nacije baš sasvim čistih ruku. Britanci su u svojoj ranoj industrijskoj fazi imali skoro identične slučajeve,
čak su i u Rusiji posle sloma komunističkog režima i ukudanja
državne kontrole, pronađeni slični primeri. Kina je samo jedan od dalekoistočnih industrijskih giganata ovog veka. Oni prolaze kroz kritičnu fazu svog razvoja.
Šta tek reći za Srbiju danas? Zna li narod šta kupuje? One iste igračke koje su Amerikanci i Kanađani naručili pa vratili? Jesu li naša deca otpornija na olovo? Da li su sve novčanice koje dobijete iz menjačnica ispravne? Da li su vaši ulozi u svim novim bankama
garantovani? Odgovori su uglavnom negativni.
Ipak američku industriju je od opake bolesti brzog bogaćenja na prevaru izlečilo shvatanje da loš glas stiže dalje od dobrog, i razumevanje da pravda i kada je spora ipak stiže
krivca, te da se nove generacije ne smeju podizati na lošim primerima. Država ne može i ne sme da stoji nema i pasivna dok se kriminal širi, jer
će na duži rok trpeti udarce od ostatka sveta.
To će, najverovatnije, pomoći i kineskim industrijalcima. Već sada se čuju glasovi sa vrha kineske političke piramide da
će najnoviji primeri poslužiti za poboljšanje kvaliteta a da će krivce stići zaslužena
kazna.
Drugima državama, u koje spada i Srbija, preostaje da nauče nešto iz svega ovoga. Jer, “ko istoriju ne uči, osuđen je da je
ponovi”.
|
|
|
|
|
|
|
|
