|
|
|
|
|
Ministarstvo-dijaspora 0:0 |
|
|
|
Piše: Nebojša Milosavljević |
Foto: Jelena Stojković |
|
 |
U galeriji Urbanscape, u organizaciji časopisa “Čiode”, održan je neformalni susret delegacije Ministarstva za dijasporu sa našim ljudima koji žive u Torontu. Ministarka za dijasporu u Vladi Srbije, Milica
Čubrilo i njene saradnice, Tatjana Garčević, pomoćnik ministra, i savetnik Sandra
Popović, imale su priliku da u neposrednom razgovoru sa gostima koji pripadaju različitim generacijama i političkim opcijama, na licu mesta saznaju kako razmišlja i funkcioniše deo naše dijaspore na ovom kontinentu.
Nakon žive i, na momente, žučne diskusije o mnogobrojnim problemima koji muče naše ljude u Torontu, stekao se utisak da ova garnitura Ministarstva za dijasporu ima dovoljno sluha, razumevanja i želje za međusobnom saradnjom i komunikacijom koja bi išla u oba smera i ojačala veze između Srba u Kanadi i matice.
 Ovako bi, otprilike, izgledala agencijska vest ili kratak prikaz za jutarnje novine o rutinskom susretu ministarke i predstavnika dijaspore. Malo detaljnijom analizom večeri u kojoj su preovladavali tonovi koji su bili sve samo ne rutinski i kurtoazni, može se doći do zaključka da su obe strane otišle manje-više zadovoljne. Odnosno da je prvi susret završen nerešenim rezultatom a pripadnici srpske zajednice u najvećem kanadskom gradu, bili su prijatno iznenađeni mladošću, energijom, šarmom i neposrednošću kojom je odisala ministarka
Čubrilo.
I dok su, sa jedne strane, Srbi-domoroci bili zadovoljni činjenicom da se konačno pojavio neko ko
će na neposredan i svima prihvatljiv način pokušati da ih poveže sa najvišim izvršnim telom zemlje iz koje su potekli, stekao se utisak da su gosti iz Beograda možda očekivali više od “srpske elite” u Torontu koja je ove večeri pokazala i onu drugu stranu svoje medalje oličenu u
već standardnim sukobima oko “stare” i “nove” emigracije, borbom za očuvanje nacionalnog pisma i ostalim specijalitetima dijasporske kuhinje.
Međutim, treba istaći jednu činjenicu koja bi mogla da olakša međusobnu komunikaciju. Naime, iluzorno je u Torontu očekivati srpsku elitu ako je ona odavno izumrla i u Srbiji. Kada bi ona postojala, naša zemlja ne bi bila u situaciji u kojoj se sada nalazi. Odavno bismo, predvođeni njome, bili
članovi evropske unije, izbegli bismo bratoubilačke ratove i danas ne bismo razmišljali o osnovnim egzistencijalnim pitanjima. Odnosno, elita u emigraciji postoji tačno u onolikom procentu u kome je zastupljena i u otadžbini. Znači, zanemarljivom i marginalizovanom. Ne može se ni očekivati da nakon višedecenijskog i sistematičnog ubijanja najkvalitetnijih ljudi (posredno i bukvalno) nađemo elitu upravo na obalama jezera Ontario.
Sintagma koja se već godinama provlači kroz naše medije da je Srbija istrpela nenadoknadiv “odliv mozgova” jednostavno ne stoji. Nije tačno da su otišli najbolji. Otišli su oni koji su mogli i koji su to želeli više od onih drugih.
 Ipak, bez obzira na kvalitet i sastav, dijaspora, a pogotovo ona u Kanadi koja je postala utočište najobrazovanijeg dela našeg iseljeništva, može i mora da igra značajnu ulogu u određenim segmentima puta Srbije ka civilizovanim društvima. Dolazak popriličnog broja ljudi u galeriju
Urbanscape na susret sa ministarkom za dijasporu i njihovo živo učestvovanje u diskusiji, pokazali su da su veze sa domovinom još uvek jake, neraskidive, i da je potrebno samo malo dobre volje i tolerancije pa da se ta energija kanališe u pravom smeru. Iako je bilo suprotstavljenih mišljenja, jedno je sigurno - ljubav prema Srbiji se podrazumeva.
Uostalom, tolerancija je i osnov za svaku komunikaciju. Za početak, dovoljno je da nas resorno ministarstvo prihvati ovakve kakvi jesmo, to jest nesavršenima, a mi
ćemo, zauzvrat, zažmuriti pred činjenicom da u
srpskoj vladi sede ljudi koji bi, kada bi domaća elita izašla iz senke,
tamo mogli eventualno da rade samo kao vratari.
Generalni zaključak sa ovog skupa mogao bi da se svede pod opštu ocenu da je ministarka
Čubrilo svojim iskrenim i otvorenim istupom bez mnogo obećanja i velikih reči pobrala nepodeljene simpatije, zabeležila značajne poene na svom prvom nastupu u Kanadi i sa lakoćom razbila uvrežene predrasude koje se
već tradicionalno vezuju za naše političare.
Čiode,
4. oktobar
2007. |
|
|
|
|
|
|
|
