|
|
|
|
|
Točak istorije |
|
|
|
|
|
Piše: Dragoslav Simić |
|
|
Knjiga Desimira Tošića, „Srpski nacionalni problemi“ Pariz, 1952, u odeljku „Zaključak“, na strani 221, ukazuje na neke istorijske greške koje su možda načinjene, posmatrano sa današnjeg stanovišta, a možda i nisu:
„...Sa 27. martom stigli smo potpuno kasno. Posle aprila 1941. godine, počelo se u specijalnom sticaju okolnosti, sa neverovatnim rasipanjem fizilčkih i duhovnih snaga srpskog naroda. Građanski rat između Mihailovića i komunista razvijao se, po evropskom shvatanju, prerano... Ili rano ili dockan... za onaj svet na Zapadu, mi štrčimo, „zamaramo“ druge i sebe lomimo“.
Tošić je, u jednoj emisiji Radio Beograda, godine 2007. izneo između ostalog i podatak da je njegov ujak bio Kosta N.
Kostić, „kulturni istoričar“, danas sasvim zaboravljen, autor knjige „Naši novi gradovi na jugu“ štampane u izdanju SKZ , 1922.
Tragom ove uzgredice, treba podsetiti koji su to bili „naši gradovi na jugu“ i kako su izgledali tada naši nacionalni problemi.
Iz predgovora koji je napisao čuveni etnolog Tihomir Đorđević, doznajemo da je tifus 1915. odneo profesora Kostića sa ovog sveta, a knjiga je napisana neposredno posle Balkanskih ratova. On kaže da se napisano odnosi na gradove „južnog dela naše prostrane i lepe domovine“. Knjiga je posvećena „senima onih
čestitih, rodoljubivih i hrabrih sinova našeg naroda, koji padoše za slobodu naših gradova...“
Istoričar Kostić, u svojoj zanimljivoj monografiji, odeljke o pojedinim varošima, započinje rečenicama karakterističnim za srpska nacionalna osećanja podstaknuta pobedama u ratovima: „Naš slavni Prizren, Carigrad srpskih careva.... Bitolj su, sudeći po svemu osnovali Srbi... Prilep je danas poznat širom celog našeg naroda... Naš lepi Ohrid... Debar spada u red starijih varoši srpskih zemalja...
Đevđelija je od novijih varoši u Novoj Srbiji... Štip je jedan od najstarijih gradova u srpskim zemljama... U našim se spomenicima, danas, širom naše cele države, poznato Kumanovo, javlja se u 14. veku...“
Među „naše nove gradove“ opisani su Skoplje, Priština, Struga, Veles, Tetovo, Gnjilane, Dojran,
Đakovica, Janjevo, Kavadarce, Kočani, Mitrovica i drugi.
„Rukopis je naštampan i za koji dan biće u rukama čitavog našeg naroda“, piše
Đorđević. Bila je to tek stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, buduća Jugoslavija.
Manje-više je poznato kakva je sudbina zadesila „naše nove gradove“ osamdesetak godina kasnije, te se u rečniku nove srpske stvarnosti našao pojam „Dejtonski ustav“. Naši „novi gradovi“ sa juga su obrisani sa karte koja je priložena u Kostićevoj knjizi iz 1922. pa su se sada „srpski nacionalni problemi“ pojavili u sasvim drugom svetlu.
Desimir Tošić kao nova generacija u odnosu na ujaka Kostića, u „Nacrtu za demokratsku alternativu“, 1982. u delu „Osnove nacrta“, predlažući kako da se izbegne moguće krvoproliće, predviđa: „Stvaranje posebnih, samostalnih država na način koji bi zadovoljio većinu Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, i bosanskih Muslimana, može u toku razgraničenja izazvati kobne sukobe...“
Tako je sticaj povesnih okolnosti prikazao „srpske nacionalne probleme“ na kojima su se našla dva rođaka, jedan na početku nacionalnog uspona u XX veku -
Kostić, a drugi na obroncima kapitulacije – Tošić.
Savremenici uklješteni u ovoj „porodičnoj“ istoriji, taoci događaja na koje nisu imali uticaj, mogu da pitaju šta
će današnji političari reći, bez demagogije, svojim biračima, o pobedi ili porazu Srba na početku XXI veka. Smeju li da kažu da je najbolji način „da lomimo sebe“ i gubimo vreme, širenje iluzija da
će nam „braća“ sa istoka ili zapada, pomoći. Kao i u svakom biznisu tako i u politici nema ljubavi. Postoje samo interesi, a kakav je danas naš nacionalni interes „Kosovski boj“ ili „Kosovski mir“?
Dr Milan Stojadinović svoj predizborni govor 1937. završava rečima: „ Da smo ovaj zbor držali prošle nedelje, imali bismo kišu. Danas imamo lepo vreme. To je najbolji dokaz da je i sam Bog sa nama. Naša je pobeda“.
I danas je Bog sa nama - čija je pobeda?! |
|
|
|
|
|
|
|
