|
|
|
|
|
Prevara u boci |
|
|
|
|
|
Piše: Dušan Stupar |
|
|
Oduvek sam voleo zvuk muzike sa radija. Znam da nije kvalitetan kao ploča, ali ima taj šum koji pamtim još od kad sam slušao Radio Luksemburg na kome su se vrteli svetski hitovi, nedostupni beogradskim slušaocima. Nijedna ploča "Crvenih koralja" nije zvučala kao novi "singl" Stonsa na tom radiju.
Tako je i sa vodom. Volim da pijem vodu iz česme. Znam, nije kao ona flaširana, lepo
odstojala, ima u njoj i hlora, ali valjda je to taj ukus na koji sam navikao. Međutim, kada sam došao u Toronto, mnogi su me upozoravali da ne pijem
česmovaču tvrdeći kako je ovde voda izuzetno loša, nekvalitetna, ili preciznije - nezdrava.
„Kupi u flaši, sigurniji si. Za nas je već kasno, nego zbog dece", objašnjavali su mi.
Oni su ponosno kupili "pretplatu" na flaširanu vodu, isporučuju im je čak kući kamionima, kao u kancelarijama drže velike flaše vode na malim frižiderima, a ja sam nastavio da je pijem iz
česme.
Međutim, iako sam dugo odolevao, eto već neko vreme i ja kupujem vodu.
Deca su u školi učila da treba da piju puno vode, svaki dan bar dva litra. Obradovalo me je što su se okrenuli od koka-kole i odlučili za vodu. Tako je moja
ćerka počela da nosi flašice vode u školu, pa na časove baleta, pa kada ide u šetnju ili vozi bicikl... Flaša po flaša i tako smo počeli da kupujem sve veća pakovanja vode.
I ja sam sumnjičavo počeo da pijem vodu iz flaše. Tražio sam opravdanje za svoje kupovine sve većih paketa sa vodom. Skoro sam poverovao u priču svojih prijatelja i malo je falilo da nabavim i "kuler" tj. frižider za onu veliku flašu što stoji naopako, pa da se i kod kuće zahvaljući vodi osećam zdravo kao na poslu.
Kad, ne lezi vraže. Juče sam pročitao lekovitu vest za moju svest: Aquafina i Dasani, koje su se povremeno pojavljivale u mom domaćinstvu, nisu ništa drugo nego obična
česmovača, napunjena iz gradskog vodovoda u Misisagi. Ili u Vankuveru. Drugim rečima, filtrirana voda iz gradskog vodovoda.
Naime, pod pritiskom potrošača i medija koji prate kvalitet roba i hrane,
proizvođač Pepsi Co. je pristao da zvanično napiše na deklaraciji na etiketi da je to voda koja nije ni "izvorska", ni "planinska", još manje "glečerska" ili bilo kakva druga koju smo zamišljali
čitajući zanosne nalepnice na flašama koje smo mahnito kupovali nadajući se da je to ono pravo.
U istom članku stoji i priznanje za vodu "Dasani" koja pripada Koka-Koli.
Jedna druga novinska vest obznanila je da je neka americka "institucija" sprovela nezavisno testiranje gradskih voda za piće. Naslepo, bez poznavanja porekla vode, pokazalo se da je voda iz
česme u Torontu treća "najpitkija", dakle najukusnija, na celom severnoameričkom kontinentu.
I šta ćemo sad? Da odvrnemo česmu ili da kupujemo istu tu vodu samo flaširanu?
A šta ćemo sa plastikom kojom zatrpavamo planetu? Koliko se benzina potroši da bi se voda dopremila do nas? Koliko struje kojom je hladimo da bi imali ukus "sveže" vode? A tek cena?
Sve su nam prodali kao "potrošački paket". Tvrd, lakovan, u celofan spakovan...
|
|
|
|
|
|
|
|
