|
|
|
Port Hardi, varošica na Vankuverskom ostrvu |
|
„Šumadijski čaj“ na kraju sveta |
|
|
|
U ovoj varoši na „severozapadnom završetku sveta“, osim puma, srna,
dabrova, medveda, beloglavih orlova, živi i desetak srpskih porodica, čija
dvorišta prepoznajte po:„Gde ima dima, ima i domaće šunke i kobasice“ |
|
Piše: Branka Milutinović |
|
|
 |
|
|
|
|
„Ženo, imaš li ti para za bacanje? Što mamiš onim kolačem na balkonu pume i
medvede? Znaš li kolike su kazne za hranjenje tih životinja? Od 5.000 do
50.000 dolara!“.
Umesto kučića i mačića, ovde kolače čuvam od malo većih maca. Pišem to
drugaricama u zavičaju, a one u neverici odgovaraju: „Volimo što si i u
Kanadi zadržala smisao za humor“. Kada su nakon nekoliko godina shvatile
da se ni malo ne šalim, pitaju me u čudu: „Jao, ženska glavo, pa kako
možeš da živiš u toj divljini?“.
Netaknuta priroda
Port Hardi, mestašce od nepunih 5.000 stanovnika, smešteno je na krajnjem
severu Vankuverskog ostrva ili, kako ja volim da kažem, na severozapadnom
završetku sveta. Ovaj gradić na obali okeana, ušuškan je bujnom
vegetacijom i teško prohodnim šumama. Ako dolazite auto-putem br 19,
pogotovo u proleće, dobrodošlicu će vam poželeti srne, medvedi, veverice,
dabrovi sa mladuncima... Ako pak dolazite avionom, dočekaće vas neobične i
retke vrsta ptica, među kojima su najupečatljiviji beloglavi orlovi.
Popularne komšije |
|
Na obali Port Hardija, tačnije u Carrot Parku, možete da se družite sa
beloglavim orlovima (Haliaeetus Leucocephalus). Tako su prošle godine naše
ostrvske komšije postale prava Ineternet atrakcija o kojoj su pisali svi svetski
mediji. Čak i do 10 miliona korisnika svakodnevno je pratilo porodičnu priču
jednog para orlova koji su snimani od 2004. godine u svom gnezdu pomoću web
kamere, koju je postavio izvesni penzioner Dejvid Karik. Snimke je davao školama
i grupama za zaštitu životne sredine, a potom je otvorio i sajt. Kada je krajem
marta ženka položila dva jajeta, definitivno su postali planetarna atrakcija.
Nažalost, jedno jaje je nestalo početkom maja, a ubrzo i drugo. I dok naučnici
ne daju svoj konačan sud šta se dogodilo sa jajima, stanovnici ovog tihog mesta
prokomentarisali su da se peh dogodio zbog toga što nijednoj dami, pa tako ni
ženki beloglavog orla, sigurno nije bilo prijatno da pola zemaljske kugle u
direktnom prenosu gleda rađanje njene dece... |
U Port Hardiju priroda stvarno izgleda divlje, netaknuto, a samo mesto
deluje prilično pusto, bez saobraćajnih gužvi, sa polupraznim parkinzima i
šetalištima uz obalu okeana. Prava Meka za odmor i opuštanje. Zato se u
letnjoj sezoni broj stanovnika Port Hardija udvostruči. Turiste privlači
mogućnost lova a posebno ribolova, pa isplovljavaju brodovima na otvorenu
pučinu gde ih čeka predstava koju im priređuju kitovi. Tokom leta na
pijaci se prodaju sveže škampe i krabe, oko pet vrsta lososa, jednom rečju
sve ono što se na drugom mestu kupuje kao zamrznuta hrana. A, verovali ili
ne, samo nepuna dva sata vožnje od Port Hardija, prema jugu ostrva, na
planini Maunting Cane, smešten je skijaški centar.
Koliko god je ova varošica atraktivna za turiste, za njegove meštane je
druga priča. Naime, otkako je zatvoren obližnji rudnik bakra, Port Hardi
polako zamire. Stanovništvo je prinuđeno da „trbuhom za kruhom“ odlazi na
jug ostrva ili u unutrašnjost Kanade. Danas gotovo da nema ulice u kojoj
bar dve-tri kuće nisu stavljene na prodaju. Vrednost nekretnina je
prilično pala, tako da se za skromne sume novca mogu kupiti lepe kuće i
stanovi. A najviše ih kupuju Amerikanci koji ovde provode leto.
Ono što je u Port Hardiju prednost u odnosu na druga kanadska mesta, jeste
to što vam je sve na dohvat ruke. Gradić je lepo organizovan, tako da gde
god želite da odete - u prodavnicu, ambulantu, apoteku, na pijacu voća i
povrća, sportski centar, možete brzo da stignete pešice. Bez saobraćajne
vreve, gužve na šalterima banaka, pošte, u radnjama... Iako bi se reklo da
je ovo mesto zaista opustelo, ako zavirite u koju računovodstvenu
kompaniju, imaćete sasvim drugačiju sliku, jer privreda je ovde i te kako
živa. Firme izuzetno dobro posluju, veliki je obrt kapitala, a maltene
svaka kuća ima makar neki svoj mali „biznis“. Najčešća delatnost kompanija
je vezana za šumarstvo, ribarstvo i turizam, koje su i osnovne delatnosti
na ovim prostorima.
 Među kanadskim preduzetnicima je i nekoliko kompanija čiji su vlasnicu
Srbi. Većina je zaposlena u šumarstvu, ali tu su i njihove prodavnice bele
tehnike, boja i lakova, materijala za renoviranje i sanaciju kuća,
videoklubovi... U Port Hardiju i obližnjem šumarskom kampu Holberg, živi
desetak srpskih porodica. Većina je iz Banjaluke i njene okoline, ali ima
i Šumadinaca. Josipovići, Milutinovići, Krivokuće, Spasenići, nekoliko
porodica Kos... Život u Kanadi su prilagodili običajima iz zavičaja. Malo
koja srpska kuća nema u dvorištu pušnicu za sušenje mesa. Gost će obavezno
biti počašćen čašicom domaće šljivovice. Naravno, nije poželjno pitati
odakle im, ali ako vam se to omakne, umesto odgovora dobićete samo
zagonetan šeretski osmeh domaćina, ponosnog što i na ovom kraju sveta ima
svoj „šumadijski čaj' ili 'lek za sve boljke“. A „vesele mašine“,
popularne kazane, pravi „tamo neko“ od čistog bakra u okolini Kelone.
Minijaturne su veličine, ali može da se napravi dobra domaća šljivovica.
Naši će vas počastiti kako domaćim proizvodima - šunkom i kobasicama, tako
i dimljeni lososom i tzv. indijanskim slatkišima tj. tankim listovima
dimljenog mesa od jelena kog su sami odstrelili u lovu. Na trpezi će se
naći i posuda „užičkog kajmaka“, koji prave naše dovitljive domaćice.
Teški oblaci
Naši ljudi se najviše žale na udaljenost do prve srpske crkve, jer
najbliža je u Vankuveru, Što značI da vam treba oko sedam sati vožnje do
nje. Ali, to Srbe iz Port Hardija nije omelo da se aktivno donacijama
uključe u akcije crkve Svetog Arhangela Mihaila, koja je nesebično
pomagala Republiku Srpsku u proteklom ratu. Milosrđe Nade i Žarka Nešin,
Mare i Stojana Stojakovića, Stevana i Svetlane Nešin, ostaće u posebnom
sećanju našeg naroda.
Sužen izbor |
Ako želite da se bavite sportom, Port Hardi pruža raznovrstan izbor klubova za
jogu, krling, hokej, klizanje na ledu, plivanje, ronjenje, aerobik u vodi, golf,
tai chi, karate, kajak, gimnastiku... Takođe, aktivne su škole plesa, gradski i
školski orkestar.
- Ovde ima raznih manifestacija, ali mi bismo voleli da je više zabavnih
sadržaja za mlade. Nedostaju nam nedeljne službe i pričešća, ali štad a se radi
kada je naša crkva jako daleko. Žao mi je što ovde nemam mogućnost da usavršavam
sviranje violine na višem nivou i iskreno se nadam da ću nakon srednje škole i
odlaskom na dalje školovanje uspeti da nadoknadim propušteno - kaže
petnaestogodišnja Vedrana Fuštar, nekadašnja vicešampionka muzičkih škola
Republike Srpske. |
Ako se pitate šta naš svet drži na ovim prilično pustom mestu, odgovor je
vrlo jednostavan - dobra zarada. Velika eksploatacija šuma. Zbog tog
bogatstva Britansku Kolumbiju i zovu 'severnim Brazilom“. Drvo se najviše
izvozi za Ameriku i istočnu Aziju. Ovdašnja drveća su među najvišlima u
svetu, dostižu visinu i do 100 metara. Najproduktivnije drvo je duglazija
(Douglas Fir), od čijeg jednog stabla može da se dobije i do 120 kubika
drveta. Ovde raste i zapadna tuja (Western Red Ceder), koja može biti
stara više od 2.000 godina. Japanci obavezno sprovode poseban ritual kada
dolaze da kupuju ovo drvo, koje koriste za gradnju hramova. Tuje su
otporne i na insekte i na bolesti, a njihova stabla koja su vetrom oborena
i kada provedu i po 500 godina na zemlji, upotrebljiva su za pravljenje
prvoklasne daske. Ova dugoživeća stabla se izuzimaju od seče i to su Bear
Den stabla. Naime, kako su ogromne debljine, i u sebi imaju otvore,
šupljine, medvedi ih koriste da prezime u njima.
- Zanimljivo je i to da ti otvori na stablima nisu veliki kao što bi se
očekivalo jer iako su crni medvedi krupne životinje, neverovatno su
elastični, pa je dovoljno da im prođe glava kroz otvor, posle se lako
provuku - objašnjava inženjer šumarstva Živorad Milutinović.
Život u Port Hardiju je miran i grad je skoro potpuno pošteđen od
kriminala. Poneki incident se desi ali to su to obično ispadi pijanih
Indijanaca kojih žive u okolnim rezervatima a u grad dolaze po hranu i
alkohol. No, policijska služba brzo interveneše i sve drži pod kontrolom.
Letnja atrakcija su Filomi Days (Fi-fishing, Lo-logging, Mi-mining). Tad
se održava celodnevna proslava u gradu. Jutro počinje sa paradom koja
završava na obali u Carrot Parku, uz limenu muziku, roštilj, slatkiše,
takmičenja u različitim veštinama, a završava se kasno u noć večerom i
plesom u sportskom centru. Posebno je atraktivan festival kitova ubica -
Orca Fest, u susednom mestašcetu Port Meknilu.
Klima u Port Hardiju je blaga ali je veliki broj kišnih dana, pa je visoka
vlažnost vazduha. Temparatura se tokom godine kreće od - 5 do + 23 stepena
Celzijusa. Isparenja od okeana i prelamanja sunčeve svetlosti pružaju
prelepe prizore i nestvarnu igru boja neba - od plameno crvene preko
azurno plave do zatvoreno sive boje. U jesen i zimu sa okeana vetar nanese
teške oblake koji se zadrže tridesetak minuta i ceo grad izgleda kao da je
u dimu. A onda ih oduva dalje...
A, tako vam je i sa nama koji smo se ovde zadesili. Oluja nas je donela i
sada čekamo neki dobar vetar da nas ponese u druge predele... |
|
|
|
|
|
|
