|
|
|
Havaji - raj na zemlji |
|
„Aloha“ - mala, velika reč |
|
|
|
Peščane plaže, nemirni talasi koji vas miluju, bacaju, prevrću, po kojima plovite i sa kojima se igrate...
Strme planine, zelene, sive, smeđe i crne... Vulkanska lava, hiljade vodopada, potoci i rečice, zelenilo, cveće, cveće, cveće...
Havaji... |
|
Piše: Tatjana Ćurić |
|
|
 |
|
|
|
|
„Aloha“ na havajskom nije samo zdravo i do viđenja. „Aloha“ je i ljubav, i prijateljstvo, zagrljaj, dodir, poljubac u vazduhu. „Aloha“ je hvala i volim te, razumevanje i opraštanje. „Aloha“ je sreća i za sreću... Sve uzvišene emocije, misli i želje spojene su u toj maloj reči – „aloha“.
Havaji nisu Honolulu i Waikiki Beach, šoping molovi, hoteli, Diamond Head i Perl Harbour.... Havaji su pre svega peščane plaže, nemirni talasi koji vas miluju, bacaju, prevrću, po kojima plovite i sa kojima se igrate... Havaji su strme planine, zelene, sive, smeđe i
crne. Kaktusi, hiljade vodopada, potoci i rečice, zelenilo, cveće svih boja i mirisa... Ananas posebnog ukusa, kona kafa za dobro
jutro .... Vulkani i reke crne lave po kojima šetaš, dim koji izbija iz zemlje po kojoj hodaš, vruća lava koja curi u more, užarena, crvenonarandžasta koja se gasi kad dotakne vodu.... Velike zelene vodene kornjače, šarene ribice kojima je priroda podarila perfektne ukrasne pruge...
Maui
Odmor na Havajima za mene je bio kao petnaest godišnjih odmora odjednom. Svaki dan je bio različit i imao drugačiju boju, drugačije rastinje i klimu. S plaže na plažu, u pustinji i prašumi,
nestvarno kupanje pod zalaskom sunca, ljuljanje na lijanama, penjanje po vulkanima, krstarenje...
Mada u odmaralištima, koja imaju čitav vodeni park, sobe koštaju od $700 do $12.000 za
noć, na Havajima su sve plaže javne
i zaštićene su kao prirodno bogatstvo. Na njima nema ležaljki i suncobrana, nema restorana, kafića... Sve pa i ono što jedete i pijete, morate sami
da donesete. A one su stvarno neopisivo lepe. Pesak je sitan, odličan za pravljenje kula i dvoraca, podvodnih kanala... Ipak, najlepši su talasi zbog kojih se sati i sati provode u vodi i zbog kojih se mnogi i vraćaju na Havaje.
Nedelju dana sam odvojila za Maui, ostrvo u obliku osmice - manja nula je brdo i vulkan, a velika nula je stvarno velika planina i vulkan. Na Mauiu su najlepše plaže od svih ostrva. Zapadna strana je puna odmarališta i hotela, koji niču iz dana u dan, ali i peščanih plaža i koralnih uvala. Istočna strana je rezervisana za surfere.
 |
|
Haleakala vulkan |
Na ovom ostrvu se nalazi Haleakala vulkan čiji je vrh na 3.000 metara nadmorske visine. Penjanje do njega podrazumeva da krenete u šortsu i majici, a korak po korak, majica po majica, džemper po džemper, i na kraju završite ušuškani u pantalone, tople
čarape i, verovali ili ne, u skijaškoj jakni. Od podnožja do vrha, temperatura se spustila barem za 25 stepeni, a sve je pojačano vetrom koji nemilice duva.
Međutim, prizor koji se pojavi pred očima potpuno anulira vremenske prilike. Ono što smo zatekli, ne može se ni opisati, ni objasniti, ni naslikati...
Kada smo kamenom stazicom stigli do ivice ogromnog kratera, svi koji smo se zatekli u tom trenutku pogledom smo pitali jedni druge da li smo na Mesecu ili Marsu? Pukla širina, crvena zemlja, desetine manjih kratera, sve je izgledalo kao snimak sa neke druge planete. Naravno, posle smo saznali da su baš tu i snimani mnogi filmovi sa takvom tematikom, a i da je NASA ovde imala vežbe. Pogled je veličanstven i nestvaran a, ruku na srce, izaziva i malu jezu
jer se osetite malim i nemoćnim pred tom silom i misterijom.
Spuštajući se nazad, krenuli smo da skidamo komad po komad garderobe, vazduh je postajao gušći i topliji, i dobro smo ogladneli. Ručali smo u divnom restoranu na obronku planine,
čija ogromna terasa gleda niz padinu bogatu zelenilom i cvećem.
Hana
Ko god da se nađe na Havajima, sigurno neće propustiti da krene na legendarni "put za Hanu" jer je u svakom turističkom prospektu opisan kao jedna od najvećih atrakcija. I danas se smejem koliko su tu rutu hvalili i preporučivali da se obavezno odvoje dva dana za provod u tom netaknutom gradu bez hotela, koji zato ima lokalni „Bed and Breakfast“, i još mnogo toga
"autentičnog"... Moram priznati da sam posle toliko slatkih reči bila potpuno razočarana.
Do Hane se putuje oko 70 km, i to je zaista teatralan put koji vodi kroz „rain forest“, grane i zelenilo se previjaju i prave tunele, koji postaju sve uži i uži... Automobili se negde ne mogu mimoići, na svakom koraku su minijaturna stajališta, a svaka okuka ima neki svoj biser, bilo da je to pogled na obalu ili na neki od hiljadu vodopada. Sve je bajkovito i slatko, ali za mene je to bio „deja vu“, jer naša Jadranska obala je jednako lepa, a pred
Plitvicama bi se većina tih tropskih slikovitih vodopada postideli.....
Osim interesantnog puta koji, kažu, ima oko 600 krivina, Hana predstavlja pravo razočarenje. Plaža od crnog peska, a takvih po Havajima ima koliko hoćete. Pesak je, naime, crn od lave i stvara sliku sivila i nečistoće, tako da nemaš želju ni nogu da umočiš u more koje je poprimilo takvu boju.
 |
|
Seven Sacred Pools |
Ali, put iza Hane je priča za sebe. Još je uži, bukvalno za jedan auto, pa je brzina vožnje svedena na samo 30 kilometara na
čas. U tom krivudanju izleću pred vas vodopadi i uvale... Ono što nas je
čekalo na kraju puta bilo je vredno svake od šesto okuka - Sedam
svetih jezera (Seven Sacred Pools). Rečica koja se strmoglavila niz planinu u okean, na tom putu pravi kaskadne vodopade, a na svakoj "stepenici" je bazen, bistar, crn, dubok ... Ljudi se pentraju po stenama da osvoje bazen po bazen, skaču niz vodopad iz gornjeg u jedan sprat niži... Priznajem da ja to nisam smela da uradim, šta više umirala sam od straha gledajući vratolomije drugih.
Ti tzv. bazeni su kako se voda spušta prema okeanu, sve manji i manji i na kraju se sve završava u velikim okeanskim talasima. Obala je stenovita i talasi je zapljuskuju svom silinom, a pored staze stoji tabla na kojoj, između ostalog, piše da je kupanje opasno "za vreme kišnih sezona, vodopadi se povećaju, bujica vode baca kaskadno iz bazena u bazen, a svuda okolo su stene.
Čak i ako biste preživeli to bacanje "niz stepenice" i stigli do okeana, sigurno ne biste preživeli krvoločne ajkule koje se
često tuda muvaju......".
Meni je dovoljna bila „avantura“ u Okeanskom centru, gde smo prolazili tunelom kroz vodu u kojoj plivaju razne velike ribe i gledali kako hrane ajkule. I što smo išli katamaranom na ronjenje na Molokini, polukrater u obliku polumeseca, gde se brodovi zaustave da se turisti pošteno iskupaju...
Krstarenje
Drugu nedelju smo proveli na brodu, koji nam je poslužio kao pokretni hotel pomoću kojeg
smo obišli još neka lepa mesta na Havajima.
Oahu je najposećenije ostrvo koje zovu "gathering place". Kažu da od deset turista,
devet dođe da ga vidi. Honolulu jeste
zabavan, pun muzike, kafana, na svakom koraku, pravi
 |
|
U ritmu talasa
Biti na Havajima a ne otići na luau, havajski „hula-hula“ ples, to je kao da i niste bili na ovom mestu. Sve žene su obučene u prepolovljne ljuske od kokosovog oraha umesto grudnjaka, prekriveni travom umesto suknjica, i svi veselo plešu iz kukova. Havajska muzika je muzika okeana, talasa, brodova, muzika ribara koji se vraćaju kući, romantičnih ljubavi, poljubaca, muzika vetrova i ptica. |
raj za mlade. I tu bi se priča završila da se tu nije smestio Hanuma Bay, koji je do pre nekoliko godina bio obična a danas je luksuzna plaža za koju se plaća ulaz a to podrazumeva obavezu da se odgleda devetominutni film o ovom zalivu koji je u stvari koralni greben. Za sve pare još možete da se kupate sa ribama, a maske i disaljka su obavezne. Ako dodate još dolar onda vas
vozić odveze na plažu koja stvarno ima spektakularan pogled.
Na najvećem ostrvu Havajima koje svi zovu Big Island,
najfascinantniji je vulkan koji drema. Dok na drugim mestima ljudi beže glavom bez obzira od vulkana, ovde dolaze da bi ušli u njegov krater i udisali sumpornu, otrovnu paru koja kulja iz zemlje i od koje svi kašlju, da dotaknu usijanu, vrelu lavu koja konstantno lagano curi i spušta se u more, i tako neprestano oblikuje ostrvo. Svuda su znakovi za opasnost ali za njih niko ne mari. Ta želja za spajanjem s prirodom, jača je i veća od bilo kakve opasnosti. Osećaj da hodaš po krhkoj crnoj lavi koja je nedavno tekla kao bujica, daje veličinu i mestu i trenutku.
Sutradan smo se na istom ostrvu kupali sa velikim zelenim kornjačama, koje su iako tako ogromne potpuno neodoljive.
Kauai je možda najlepše ostrvo. Mirišljavo i puno kolorita. Tu je Grand
Canyon Pacifika, i postoji
čitava lista holivudskih filmova, poput „Parka iz doba Jure“, koji su se snimali na ovim plažama i mestima na koja se može doći samo helikopterom.
 |
|
Na Pali Coast |
Jutro na Kuaiu počelo je helikopterskom turom, iznad luke, glavnog grada, pa smo odjezdili prema planinama, pravac do
čuvenog kanjona. Zaista je crven i dubok kao onaj u Arizoni, samo što nema reku i mnogo je kraći, dugačak je oko dvadesetak kilometara. Spuštali smo se kroz kanjon, preko
čijih ivica idu redovi zelenila, i strme litice koje se obrušavaju u more.
Na Pali Coast je kao plišana tamnozelena zavesa koja odvaja ostrvo od mora. Puna je nabora a u svakom od njih su vodopadi visoki nekoliko stotina metara koji prave slovo "U" iznad kojeg stoji šešir od oblaka. Savršenstvo! To je najvlažnije mesto na Zemlji a legenda kaže da su baš tu živeli i da su na tom mestu i sahranjeni bogovi. Ova ljudskom nogom i rukom netaknuta priroda može se videti samo helikopterom ili turama
čamcima koje plove s juga na sever ostrva.
Vratili smo se na Maui. Još dva dana na provoda na njegovim plažama, još dva zalaska sunca...
Nikad nisam noćima sanjala talase i boje, niti su me pratili mirisi i zvukovi nekog mesta kao posle ovog putovanja. Kažu, da se zato na Havaje svako vraća....
|
|
|
|
|
|
|
