|
|
|
Kompozitor Katarina Ćurčin |
|
Avangardna na klasičan način |
|
|
|
Posle osvojene nagrade Karen Kieser za kompoziciju za gudački kvartet -
"Walking Away From", Katarinu čekaju novi izazovi među kojima su
učestvovanje na konkursu za melodiju koja će biti zaštiti znak ZOI u
Vankuveru 2010, prvi angažman za filmsku muziku i eksperimentisanje sa
ansamblom Toca Loca |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
|
|
Neko se bavi brojkama, neko stvara slovima a mlada Beograđanka Katarina
Ćurčin ulepšava svet igrajući se notama. Njena kompozicija za gudački
kvartet - "Walking Away From" pobedila je prošle godine na konkursu za
prestižnu kanadsku muzičku nagradu Karen Kieser, a stručni žiri je bio
jednoglasan u oceni da je pomerila granice u komponovanju. Naime, Katarina
je napustila tradicionalni način komponovanja i izrazila novu tehniku za
gudačke instrumente tako što je odustala od klasične metode metričke
strukture i izvođačima darovala "kontrolisanu slobodu".
- Ovaj muzički komad je podeljen na tri dela. U prvom delu ja još uvek
razmišljam o kući i to je izraženo kroz zvuk folklora koji se provlači sve
vreme. U drugom delu dovodim sebe u poziciju da napravim korak nazad,
odnosno da se izmaknem i vidim veću sliku sveta koristeći temu valcera. To
je spoj avangardne tehnike 20. veka pomešane sa duhom romantizma iz 19.
veka. U trećem delu izbija energija kada kvartet napuštajući što je moguće
više svaku formalnu strukturu završava u atmosferi koja liči na san -
pokušala je Katarina da svoje note poretvori u reči kako bi nam dočarala
svoj muzički izraz i ono što su njene starije i iskusnije kolege, iako
lome jezik dok izgovaraju njeno prezime, nazvali "Ćurčin stil".
Mala velika dela |
|
U svojoj biografiji Katarina je ubeležila kompozicije koje su već ostavile trag
u savremenoj klasičnoj muzici. Među njima su i Double Concerto za violinu,
udaraljke i orkestar. Balet za decu Suite: "Princess For a Day". Potom, Stabat
Mater za orgulje, hor i orkestar,Voyage Vivant duet za violinu i udaraljke; The
Passion of the Human Heart za bas klarinet i marimbu; Oct@apus za oktet, Magic
Flute za flautu... |
Katarina je diplomirala kompoziciju na FMU u Novom Sadu 1997. u klasi prof.
Dušana Radića, a nakon dve godine preselila se u Kanadu, gde je
magistrirala na Univerzitetu Toronto 2001, i privodi kraju doktorsku
distertaciju. Bez sumnje, delo "Walking Away From" i nagrada Karen Kieser
predstavljaju odlučujući trenutak u njenom stvaralaštvu.
- Kako iza ove nagrade stoji CBC, to znači da je kompozicija imala i svoju
javnu promociju. Emitovana je u emisiji "Two New Hours", a takođe je i
izvedena na Rostrum festivalu u Francuskoj, što je veliko priznanje jer je
reč o najvećoj manifestaciji na kojoj se okupljaju radio stanice iz celog
sveta gde se promovišu i razmenjuju nove kompozicije - zadovoljna je i
istovremeno oprezna Katarina, koja nema vremena za predah. Simfonijski
orkestar Toronta nedavno je izveo deo njenog koncerta "Above the Clouds".
Takođe, Katarina je ušla u izbor za originalnu kratku kompoziciju za
Zimske Olimpijske igre u Vankuveru 2010.
- U tri minuta treba da iskažem svoje viđenje ovog takmičenja. U oktobru
sam bila u Vankuveru gde je njihov simfonijski orkestar izveo kompozicije
koje su odabrane na konkursu. Posebno me je radovalo što je tom događaju
prisustovao i John Williams, čuveni kompozitor filmske muzike - sa smehom
priča Katarina i otkriva nam da je vrlo "staromodna" u procesu
komponovanja.
- Muzika koju stvaram mora prvo da mi se složi u glavi i kada je to ono
što želim, onda sednem da zapisujem note. To prvo radim rukom za klavirom,
što je u eri kompjutera postalo potpuno suvišno, ali ja ne mogu drugačije.
Kada to uradim, onda tek ubacim u kompjuterski notni program, čistim,
orkestriram... Znam da je na kraju logično da to sve preslušam, ali to
nikada ne radim. Za mene je to uvek premijera kada odsvira orkestar jer
jedino tako mogu da imam pravu sliku onoga što sam stvarala. Zato mi je
žao što nisam upisala i smer za dirigenta, jer bih volela da do kraja
izvedem svoje delo. Mada, možda i to završim jednog dana. Ipak, ne mogu da
se žalim, jer sam do sada imala saradnju sa ovdašnjim vrhunskim kako
solistima i orkestrima, tako i sa dirigentima
Sistem školovanja se u Torontu, kako kaže, dosta razlikuje od našeg rada
na Akademiji. Na primer, osnovne studije su neuporedivo lakše nego kod nas,
ali su zato magistarske i doktorske probranije i intezvnije i pružaju
mogućnost da se oprobate u raznim muzičkim oblastima.
Bez obzira na uspon i ponude koje stižu sa svih strana, Katarina još uvek
ne može sebi da priušti da živi isključivo od komponovanja. Uporedo sa
doktorskim studijama, radi u prodavnici muzičkih instrumenata Yamaha, gde
drži časove klavira.
- Kada sam došla u Kanadu, imala sam sreću što sam odmah uletela u obaveze
i što sam pored studija našla i ovaj posao. Nisam imala vremena da se
predam nostalgiji. Umesto toga sam se predala radu i učenju, brzo sam
počela da pratim muzičke događaje kojih u Torontu srećom ima na pretek. To
je grad koji tek raste i stvarno pruža mnogo mogućnosti. Raduje me što je
sagrađena Opera i što će da se osnuje opera za decu. Država ima sluha za
kulturu, pa tako pomaže i muzičke stvaraoce. Ovde je ceo svet i taj sudar
kultura je neiscrpna inspiracija. Ima i mnogo naših talentovanih muzičara,
a što se kompozitora tiče u Kanadi je najpoznatija je Ana Sokolović, koja
živi u Montrealu, i koja je takođe učenica mog profesora Dušana Radića.
Priznaje da se s godinama potpuno okrenula klasičnoj muzici, ne samo kada
je reč o komponovanju, nego i kao slušalac.
- I ova vrsta muzike se radi po porudžbini, i u tom slučaju kao kompozitor
ispunjavam želje poručioca. Imaću uskoro prilike da se oprobam kao autor
filmske muzike, a dobila sam poziv za saradnju od ansambla Toca Loca, koji
pripadaju savremenoj klasičnoj muzici ali eksperimentišu sa njom na jedan
potpuno otkačen i originalan način - rekla nam je Katarina Ćurčin. |
|
|
|
|
|
