|
|
|
Ana Zotović, prva pratilja Miss Universe Canada |
|
Devojka koja obećava |
|
|
|
Zadovoljna sam svojim nastupom i krajnjim ishodom, jer treba imati na umu
da je bilo 49 finalistkinja, rekla je naša lepotica posle proglašenja u
Montrealu |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
|
|
Žiri je odlučio da najzad kruniše Alice Panikian za Miss Universe Canada.
Ovo joj je treći put da juriša na ovu titulu i sada joj se sreća osmehnula.
Ipak, malo je falilo da i ovog puta ostane bez željene titule jer joj je
najveća konkurencija bila naša Ana Zotović, koja je iz prvog pokušaja
postala prva pratilja a ovacije koje je doživela te večeri potvrdile su da
je imala razloga da se oseća kao apsolutna pobednica.
Nezaboravni dani
- Za mene je ishod bio najmanje bitan, jer sve što se događalo u okviru
ovog takmičenja ostaće mi kao nezaboravno iskustvo. Upoznala sam izuzetno
drage i zanimljive ljude, stekla nove drugarice među „konkurencijom“,
odlično se provela i bila sam jako zadovoljna svojim nastupom i krajnjim
ishodom, jer treba imati na umu da nas je bilo 49 na finalnom izboru koje
je ove godine održano u Montrealu - kaže dvadesetogodišnja Ana, koja je na
ovom takmičenju ponela titulu za najlepšu kosu koju dodeljuje čuveni
L'oreal, i bila druga u takmičenju za najlepšu devojku u kupaćem kostimu.
Spasilac |
- Visoka sam 183 cm i trenirala sam odbojku tri godine u školskom timu u
gimnaziji. Volim da plivam pa sam jedno dve godine i trenirala taj sport i
učestvovala na gradskim takmičenjima. To me je posle i nateralo da završim kurs
za spasioce. Dobila sam diplomu i sada mogu bih da radim na bazenima kao
spasilac.
|
Ana je rođena u Beogradu, a 1993. preselila se sa porodicom u Kanadu,
taman kada je završila prvi razred osnovne škole.
- U stvari, mi smo kao došli na odmor u Toronto. Potpuno sam bila
oduševljena što ću prvi školski raspust provesti u na drugom kraju sveta.
Nisam znala da ćemo i ostati ovde, bila sam previše mala da bih shvatila
šta se događa u mojoj zemlji. Kako su godine prolazile, čežnja za
Beogradom i mojom familijom koja je tamo ostala samo je rasla. Išli smo
kad god smo mogli, otprilike svakog drugog leta, ali meni to nikada nije
bilo dovoljno. Zato sam nakon završetka srednje škole odlučila da se
vratim kući u Beograd. Baka mi je preminula i deka je ostao da živi sam,
pa smo se moja sestra Ljubica i ja dogovorile da živimo sa njim. Odlučile
smo obe da krenemo maminim stopama, koja je pulmolog, i da upišemo me-dicinu.
Položile smo prijemni ispit i krenule sa studijama. To su bili najlepši
dani mog života. Nažalost, za razliku od sestre, ja sam shvatila da
medicina nije za mene, pa sam se vratila u Toronto - iskrena je Ana, koja
je danas student psihologije na Univerzitetu u Torontu.
Da je sada donela pravu odluku pokazuju i njene ocene, potpuno je predana
učenju i, kako kaže, to je nešto što je u potpunosti ispunjava. Smatra da
nema ništa lepše nego kad zna da je nešto novo naučila i da će to znanje
jednoga dana da primeni u životu.Ništa bez mame
- S druge strane, dok sam mlada želim da ispunim i neke želje, a jedna od
njih je ulazak u svet mode. Radila sam revije za italijansku modnu
kreatorku Enzu, kao i za poznatu kanadsku dizajnerku Pat McDonagh. Takođe,
imala sam čast da snimam i za kanadskog dizajnera Mark Belforda, čije se
haljine nose i na dodeli „Oskara“, nedavno sam se slikala u za fotografa
Henry Lin...
|
Ana sa mamom i sestrom
Srce Beograda |
|
- Beograd je ubedljivo najlepši grad na svetu. Posebno miriše u proleće, mislim
na miris koji se oseća u vazduhu i koji nema nijedan drugi grad. Ne postoji
ništa lepše nego kada se, onako za svoju dušu, prošetam kroz Knez Mihailovu i
odem do Kalemegdana da gledam zalazak sunca nad ušćem. Ljudi su nasmejani i
spontani, svuda se čuje žamor, smeh, oseća se život. A meni je srce ispunjeno.
Koliko god da volim Kanadu, nikad neću biti u potpunosti svoja kao što sam tamo,
nekako znam da tamo više pripadam. |
Ana smatra da čovek mora da nauči da samo na sebe može da se osloni u
životu i zato joj je ovaj izbor mnogo značio. Dosta energije i vremena je
uložila u samu pripremu za takmičenje.
- Za kratko vreme sam morala sama da se snađem da organizujem što bolji
nastup. Od traženja sponzora, biranje haljina, obuće... Na kraju sam
uspela da imam oko devet sponzora, a glavni je bio The Hudson's Bay
Company. Najdraže mi je bilo, normalno, što su se priključili i naši ljudi,
kao Gordana iz „Ici Paris Salon and Spa“ koja mi je pomogla oko tretmana
pred sam izbor, pa modna kreatorka Olja Savić mi je pozajmila garderobu da
nosim dok sam bila u Montrealu 11 dana. Za finalno veče sam zahvaljujući
Vesni Čolović nosila božanstvenu haljinu Ines Di Santo, čuvene kreatorke
za venčanice. I Pat McDonagh mi je ustupila haljinu. Pritrčali su i naši
porodični prijatelji... Krenula sam od nule a onda sam videla da nisam
sama, to je stvarno dobar osećaj.
Ipak, kako ističe, njena najveća podrška je mama Nada, bez koje ništa ne
bi postigla.
- Moja draga mama mi je ulila snagu i bila mi je najveća pomoć. Naravno, i
moj brat blizanac Branko i sestra Ljubica koja je doputovala iz Beograda
da me bodri u Montrealu. Mnogo sam vezana za svoju porodicu. Najviše sam
se obradovala kada sam čula kako se moj deka ponosi i priča komšijama i
prijateljima o mom uspehu u Beogradu - priča Ana koja je na izboru Miss
Universe prikazala šta je stvarna lepota koja se u njoj najviše ogleda u
skladu toplih očiju boje kestena i blistavog osmeha. Njena prirodnost,
vaspitanje, obrazovanje, ljubaznost i druželjubivost, samo su doprineli da
svi prisutni te večeri u Montrealu baš njoj podare najburniji aplauz. |
|
Čiode,
april 2006. |
|
|
|
|
|
