|
|
|
Bogdan Knežević, plivačka nada Kanade |
|
Juriš na Olimpijadu! |
|
|
|
Radni dan ovog dečaka počinje u 5.30 ujutru ali kaže da mu nije teško jer
pred sobom ima cilj - odlazak u Peking i učestvovanje na najvećem svetskom
sportskom događaju |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
|
|
„Bol je prolazan, slava je večna“ moto je četrnaestogodišnjeg Bogdana
Kneževića, jednog od najperspektivnijih kanadskih plivača. I dok njegovi
vršnjaci skupljaju sličice omiljenih sportista, on već sada ima zavidnu
kolekciju od preko 200 medalja, među kojima je najviše onih zlatnih, koje
je osvojio na raznim takmičnjima. Nedavno je nanizao tri zlatne i jednu
bronzanu medalju na prvenstvu istočne Kanade u Montrealu i ono što je još
važnije, kao junior se izborio za takmičenje u seniorskoj konkurenciji u
kvalifikacijama za predstojeću Olimpijadu u Pekingu 2008. godine.
Ranoranilac
- To mi je za sada najveći uspeh, a svakom sportisti je učestvovanje na
Olimpijadi vrhunac karijere, tako da je i meni to cilj. Nažalost, samo po
dva plivača iz svake discipline moći će da se plasiraju za Olimpijadu. Sve
zavisi od jednog dana, jedne trke – kaže Bogdan, koji će tada da ima samo
16 godina ali borba u bazenu sa iskusnijim protivnicima neće ga omesti da
da sve od sebe i nađe se među najboljim sportistima.
Kako važi za jednog od nasvestranijih plivača, podjednako učestvuje u svim
disciplinama. Ipak, najviše mu leže trke u prsnom (na 100 i 200 m) i
mešovitom stilu (na 200 i 400 m), i tu postiže najbolje rezultate. Takođe,
i nadmetanja u štafeti 4x100 m mešovitim i slobodnim stilom.
 Plivanje
je nešto sa čim mu počinje i završava se dan, ukratko rečeno aposlutno je
posvećen ovom sportu jer zna da jedino tako može da postigne vrhunske
rezultate. I to mu nikad ne pada teško, čak ni budilnik koji svakog jutra
zvoni u cik zore jer je Bogdan već u 5.30 u bazenu. Treninzi, takmičenja,
treninzi, takmičenja...
- To možda zvuči dosadno i naporno, ali nije tako kada nešto volite. Imam
i sjajno društvo u klubu, a najlepše od svega je što mnogo putujemo. Ove
godine ću ići na pripreme u Australiju, potom na Havaje...
Koliko ulaže Bogdan, toliko isto ulažu i njegovi roditelji, ne samo
finansijski, što se ovde podrazumeva ako vam se dete opredeli za sport.
Tako su zbog svog jedinca, završili i kurs za sudije, pa danas volontiraju
na plivačkim takmičenjima.
- Ne samo oni, nego je i ujak postao sudija-volonter. Jedino je još baka
pošteđena ovih aktivnosti, ali je zato glavna među navijačima na tribinama
– kroz smeh priča Bogdan, koji zahvaljući ovom porodičnom timu postiže
vrhunske rezultate i van bazena.
- On je bio dete koje nikada nije umorno i logično je bilo da usmerimo
njegovu energiju u neki sport. Drago nam je što se odlučio za plivanje jer
tu ga niko ne bije – našalili su se njegovi roditelji, koji su po struci
psiholozi, koji su se doselili u Toronto pre 11 godina. – Mi se njegovom
treneru ne mešamo u posao, ali isto tako ne damo da forsiranje dobrih
rezultata remeti njegovo odrastanje i privatan život.
Najverniji navijač
Taj balans je očigledno dobro uspostavljen jer Bogdan je odličan učenik,
posebno žanje uspehe iz matematike, svira saksofon, čitanje mu je najbolji
vid relaksacije... Za dobre rezultate iz matematike najzaslužnija je baka,
kao i za srpski jezik. Ona je Bogdanov najvoljeniji i najstrožiji profesor.
Školovanje bi voleo da nastavi u Americi, na čuvenim univerzitetima
Harvard, Jejl ili Stenford.
- Voleo bih da se opredelim za medicinu, hemiju ili biologiju i da te
nauke primenim u sportu. Ne znam gde će me odvesti budućnost, ali znam da
ću se sigurno usmeriti u tom pravcu.
 Do
tada ga čeka još mnogo izazova. Prvo veće takmičenje ima u maju u Mičigenu
na kojem će nastupati i vodeći plivač današnjice Majkl Felps.
- Ja se uvek prvo takmičim sa sobom, znači važno mi je da popravim svoj
rezultat a onda da pobedim protivnika. Kada plivam, misli su mi uvek
koncetrisane na trku. Pri okretu, kada stignem do kraja staze, pogledam
prvo svoje vreme a potom i od najvećeg konkurenta. Naravno, najslađe su mi
one tesne pobede za dve stotinke. Ovaj sport sam i izabrao jer je
individualan, volim kada sve zavisi od mene a ne od tima. U štafetama
obično plivam prvi ili poslednji, u zavisnosti od strategije koju postavi
trener, i onda mnogo više strepim za krajnji ishod jer nije lako da ceo
tim ima dobar dan. Kada si sam, moraš da snosiš potpunu odgovornost, jer
samo ti odlučuješ o krajnjem rezultatu trke. Naravno, mnogo volim fudbal i
košarku koje igram u slobodno vreme, kao i klizanje.
Ono što je za plivanje kao sport zanimljivo jeste da su povrede retke ali
i najmanja vas izbaci iz koloseka na duži period.
- Izvrnuo sam zglob jednom prilikom, što je minorna povreda, ali meni je
trebalo dosta vremena da se vratim u staru formu. Inače, najčešće su
povrede ramena.
Bogdan je uporan, istrajan, savestan, vredan, što pomnoženo sa njegovim
talentom, donosi sve bolje rezlutate iz trke u trku. Mnogi imaju običaj da
kažu: „Ma ima vremena, Olimpijske igre su tek za dve godine“. On misli
drugačije.
- To je kratak period za tako veliko takmičenje. Svaki dan radim na
popravljanju svog rezultata kako bih prošao kvalifikacije za Olimpijadu.
Svetska plivačka i vaterpolo federacija – FINA, ima svoja pravila,
konkurencija je velika i najmanja greška se plaća. Na meni je da dam sve
od sebe – kaže Bogdan i dodaje da je mnogo plivača nestalo sa sportske
scene posle ostvarenja sna da učestvuju na Olimpijadi. – I to je deo za
koji se pripremam, odnosno šta posle ako se mi se ta želja ostvari. Lako
sam našao odgovor – sledeći cilj je naredna Olimpijada.
Navijači Bogdana Kneževića počnite sa pripremama. Vidimo se u Pekingu
2008. godine! |
|
Čiode,
april 2006 |
|
|
|
|
|
