|
|
|
Mićko Ljubičić, čovek sa sto talenata |
|
Svetski, a naš! |
|
|
|
Predugo sam se bavio nekim poluljudima-polupolitičarima i našom situacijom.
Kako sam oduvek bio u svetu muzike, pomislio sam zašto da ne napravim
jedan malo romantičniji rez, kaže nekadašnji lider “Indexovog pozorišta”
povodom izlaska svog prvog CD – “Truba ... i druge priče” |
|
Piše: Suzana Sudar |
Foto: Rade Kovač |
|
 |
|
|
“Poštovanje. Ja sam Mićko Ljubičić, a ovo je moj prvi CD „Truba... i druge
priče“. Obraćam se piratima: ne morate piratizovati ovaj CD, jer na njemu
ništa nećete zaraditi! Nema zezanja, nema imitacija, nema dnevne politike,
nema ništa smešno, ima samo nešto tra-la-la, ja te volim, a ti si otišla,
pa sam ja tužan, i tako... Mislim, nije to ono što očekujete, i ne isplati
vam se da ga piratizujete. Toliko. Piratno! Pardon, prijatno!“
Ovako je svoj muzički prvenac najavio Mićko Ljubičić, koji je kao
imitator, glumac i scenarista, pune dve decenije bio lider čuvenog
“Indexovog (radio) pozorišta”. Igrao je i u TV filmu “Tito, po drugi put
među Srbima”, a prošle godine je glumio u igranom filmu – “Potera za
Sreć(k)om”. Napisao je kultnu knjigu “Nacionalni park Srbija”. Sa svojom
marketinškom agencijom “Tim talenata” odavno je u svetu reklama, a slogani
koje je on osmislio već su ušli u legendu kao što je onaj za MB pivo -
“Svetsko, a naše”.
Nova misija
Ono što je šira javnost tek nedavno saznala jeste da je Mićko završio nižu
muzičku školu, odsek za violinu, a u grupama “Petar i zli vuci” i “Kapetan
Belkanto” je pevao i svirao - gitaru i klavir.
Kada se krajem januara pojavio njegov prvi CD “Truba...i druge priče”, mnogi
su se s pravom pitali: ”Imali nešto zašta ovaj čovek nije talentovan?”.
|
Laka odluka |
|
- U „Indexovom radio pozorištu“ sam bio od 1983 - 1996.
kad je i prestalo da postoji, a u „Indexovom pozorištu“
sam bio do 2003. godine. Nažalost, bilo je veoma lako
doneti odluku da ne idem u „“Grand šou“ i ne učestvujem
u onome što se sada zove samo „Indeksovci“. Mislim da sam
u okviru onoga što se zvalo „Indexovo pozorište“
rekao sve što sam u toj formi imao da kažem. |
- Predugo sam se bavio nekim poluljudima-polupolitičarima, našom
situacijom, sankcijama, ratovima, i čime sve ne. Kako sam se oduvek bavio
muzikom, duže nego bilo čime drugim, pomislio sam zašto da ne napravim
jedan malo romantičniji rez? – kroz smeh priča Mićko, i dodaje da je CD
počeo da priprema u leto 2004. godine. - I ranije, jer neke pesme su
nastale početkom osamdesetih, ali i njih sam ispretresao i osavremenio,
napisao nove, i odabrao 12 za album. Sve ovo je izašlo iz onog dela mene
koji do sada nije bio previše dostupan javnosti. To su neke sasvim druge
emocije u odnosu na ono što sam radio, nešto mnogo intimnije, ličnije. Ta
potreba da se drugačije izrazim, koja kod mene već dugo postoji, izgleda
da je morala da čeka preko 20 godina, da bi se ostvarila tek kada sam
sasvim završio “misiju” sa “Indexovim pozorištem”.
Iza ovog muzičkog projekta stoje Saša Lokner, koji je znanjem i veštinom,
stilski uobličio pesme. Zatim, veliki stručnjak Ljubiša Buba Opačić,
inženjer zvuka, koaranžer i koproducent. I Mićko, koji je kao kompletan
autor muzike i tekstova, u većini pesama prisutan i kao koaranžer. Njegova
je bila i poslednja reč kada je na red došao kreativni koncept.
- Pesma “Truba” se bitno razlikuje od ostalih, jer je jedino ona
angažovana, ali ne dnevno-politički. Ostale su univerzalnije i sa njima
mogu svi da se identifikuju, a ne samo Srbi i ne samo danas. To je ta
potreba koju imam već dosta dugo, da se odmaknem i od našeg mentaliteta i
od vremena u kome živimo. Ovo je “sporogoreći” proizvod, namenjen da traje
duže. Ako vredi – opstaće, ako ne vredi – neće. Simple as that.
Šaram i dalje
Na pitanje šta očekuje od svog muzičkog prvenca, Mićko k’o iz topa,
mrtav-ladan, odgovara:
- Grammy nagrade i svetsku popularnost koja će mi doneti dolarske milione!
Zašto bih inače sve ovo radio?! Šalu na stranu, ne očekujem ništa
spektakularno. Nisam to ni pravio zato što sam imao neka velika očekivanja,
nego zato što sam to morao da izbacim iz sebe. Onoliko koliko to bude
ostvarilo komunikaciju sa “ljudima od ukusa i kriterijuma”, toliko će
imati uspeha. Bilo bi, međutim, zanimljivo kad bi neke od tih
 pesama,
odnosno poruka, doprle i do onih kojima već dugo nakaradni ljudi i mediji
formiraju ukus, mišljenje i životne stavove. To bi bio pravi uspeh, ali te
stvari ne može da promeni jedan CD. To je nešto što mora da se promeni
odozgo, s vrha države, sistemski, ali ni tada to ne može da izvede jedan
čovek, ma koliko moćan bio.
Kako su “Truba...i druge priče” već na prvo slušanje postale hitovi, Mićka
posle brojnih intervjua i nastupa, čeka turneja po zemlji, a mi se nadamo
i po dijaspori.
- Jedna od pesama se zove “Ja putujem” i mislim da dovoljno govori o tome
da mi obilaženje sveta ne predstavlja problem. Planiram da sviram ove
pesme gde god postoje ljudi koji žele da ih slušaju. Potrebno je neko
vreme da se muzika “primi” u narodu, jer ona ima univerzalnu emociju i
protok vremena joj ide na ruku.
Naravno, ovo je samo početak njegove muzičke karijere jer, kako kaže, nije
još sve rekao.
- Ali, još je rano da govorim o tome. Nisam odustao od starih
interesovanja, samo sam ih proširio. Ono što još nisam iskoristio kako
treba a zanima me, jeste televizija. Mota se meni dosta toga po glavi, ali
naša sredina nije pojam dobre i profesionalne organizacije. Kod nas bi
ljudi sve da smandrljaju za dan-dva i da za kratko vreme, sa malo truda i
novca, zarade mnogo para. Suviše toga je na o-ruk! A ja ne podnosim da
radim na taj način, jer sve što je ikad bilo dobro napravljeno, prethodno
je moralo biti dobro osmišljeno i pripremljeno. Dakle, šaram i šaraću i
dalje. Ne drži me jedno zanimanje, pa to ti je. |
|
|
|
Čiode,
februar 2006 |
|
|
|
