|
|
|
Jelena Mrđenović, prvak sveta u profesionalnom boksu |
|
Lepotica bez milosti |
|
|
|
Nakon nepune četiri godine provedene među konopcima, Jelena je uspela da
osvoji titulu svetskog prvaka u lakoj kategoriji i to u dve asocijacije -
WBC i WIBF |
|
Piše: Ljiljana Mitrović |
|
 |
|
|
Granica između „ženskih“ i „muških“ sportova definitivno više ne postoji.
Poslednji bastion - boks, koji je doskora bio rezervisan za mačo tipove,
koji su uz pivo uživali u dobroj makljaži ili urlali u zadimljenim
dvoranama tražeći još i još krvi, tamo gde žene nisu imale pristupa osim
kao vrckajuće najavljivačice rundi, menja se polako ali sigurno i to u
korist lepšeg pola. Ono što je nekada počelo kao vašarska zabava i
razonoda za napaljene tipove, danas je, naročito u Severnoj Americi, sport
koji sve više izaziva interesovanje i koji sigurnim koracima osvaja
uporišta kakvi su Ceasar Palace u Las Vegasu ili Madison u Njujorku. U
plejadi žena boraca koje pokazuju zavidnu veštinu u ringu i koje postaju
istinske zvezde, jedno ime privlači posebnu pažnju. Reč je o Jeleni
Mrđenović, koja je 18. novembra prošle godine u Shaw Conference Centre u
Edmontonu, nokautom u šestoj rundi savladala Amerikanku Frančesku Alkanter
i tako osvojila titulu svetskog prvaka u lakoj kategoriji Ženske
međunarodne bokserske federacije (WIBF) i Svetskog bokserskog saveza (WBC).
Srpkinja prvak sveta, pa još i naše dete iz Edmontona. Zakazujem intervju,
i dok sedim u restoranu Earls gledam prema vratima očekujući da naiđe
muškobanjasta, snažna devojka, koja na licu nosi tragove mnogih borbi. Na
moje ogromno iznenađenje pojavljuje se prelepo, rafinirano stvorenje koje
pre pristaje modnoj pisti nego ringu. Naravno, kao rezultat moje
zabezeknutosti odmah dolazi i prvo, spontano pitanje - Pa, otkuda u boksu,
Jelena?* * *
- Dok sam studirala na Univerzitetu Alberte trenirala sam košarku i
prilikom jednog pada povredila koleno. Posle kraćeg opravka odlučila sam
da se bavim još nekim sportom i to nekim malo drugačijim, nekim koji nije
uobičajen za žene. Izbor je pao na boks, i što sam više vremena provodila
u sali, on mi se sve više dopadao. Imala sam 19 godina kada sam u prvoj
amaterskoj borbi nokautom savladala četrdesetogodišnju protivnicu iz
Kelone.
Portret |
Jelena Mrđenović je rođena 24. juna 1982. godine u mestu Hayriver u kanadskim
Severozapadnim teritorijama. Posle nekoliko godina porodica Mrđenović se
preselila u Edmonton. Srednju školu zavšila je u Viktoriji i nekoliko godina
pohađala Univerzitet Alberta. Nakon toga je počela da radi u kompaniji svog oca,
uspešnog preduzetnika Milana Mrđenovića, koji poseduje desetak hotela u Alberti
i Severozapadnim teritorijama. Danas, Jelena sa velikim uspehom rukovodi većinom
hotela svog oca Milana.
U dosadašnjoj bokserskoj karijeri zabeležila je 14 pobeda (devet nokautom) i
samo jedan poraz. |
Jelena je osvojila drugo mesto na prvenstvu Kanade i možda bi se tu i
završio njen izlet među konopce da nije srela Milana Lubovca, bokserskog
trenera koji je svojevremeno vodio mnoga slavna imena a, između ostalih, i
Rumuna Tonija Badeu.
- Zamolila sam ga da me dublje uvede u čari bokserske veštine i iako je u
početku bio vrlo skeptičan, jer do tada nije trenirao nijednu ženu, nakon
par boravka u sali izgleda da je u meni video potencijal, tako da , srećom,
i danas sarađujemo. Za sve što sam do sada uradila u boksu mogu da
zahvalim samo njemu, izuzetnom stručnjaku i čoveku. Znao je da bude vrlo
strog prema meni, tako da sam često nakon treninga išla kući u suzama, ali
sam uvek znala da je to isključivo za moje dobro.
Sada kada si duboko u profesionalizmu, tvoj život je, verovatno, posvećen
boksu. Kako izgleda radni dan ili radna nedelja svetske prvakinje?
- Kada nemam mečeve, treniram najmanje pet puta nedeljno. Nekih mesec dana
pred borbu treninzi se inteziviraju i onda u sali provodim svaki dan.
Međutim, iako mi boks uzima mnogo vremena, nisam isključivo posvećena
njemu. Radni dan od devet do pet provodim kao menadžer hotela koji je u
vlasništvu moje porodice i to je posao kojim ću nastaviti da se bavim i po
okončanju karijere jer me u potpunosti ispunjava.
Da li već razmišljaš kada ćeš i kako da završiš nastupe na ringu?
Želi da brani titulu u Srbiji |
Milan Lubovac, Jelenin trener, koji je takođe naš zemljak, kaže o svojoj
štićenici:
- Ona je izuzetno stvorenje, stratsven borac i zato sam i odlučio da je treniram.
Prva je u svakom pogledu. Mislim da će njena karijera trajati još tri,četiri
godine i da će se nakon toga okrenuti porodici i biznisu. Već stižu pozivi za
naredne mečeve iz Japana, Koreje, Amerike, ali znam da je njena najveća želja da
brani titulu svetskog prvaka u Srbiji. Nadam se da će joj se i ta želja ispuniti
jer to i zaslužuje. |
- Kao što rekoh, svi moji uspesi su delo mog trenera Milana Lutovca i samo
od njega zavisi kako će se moja karijera dalje razvijati. Kada on
kaže:“Dosta!“, tada ću i da završim. Inače, ne nameravam da se boksom
bavim do nekih poznih godina jer imam u planu da osnujem porodicu.
Jelena kaže da nema dečka, jer jednostavno, za sada, nema vremena. S
obzirim na izgled sigurno neće imati problem da ga nađe, ali mi se nameće
jedno, čisto žensko, pitanje - da li se plaši da boks ne ostavi trajne
tragove na njenom licu?
- Da sam razmišljala o tome verovatno se nikada ne bih bavila boksom. To
mi ne pada na pamet. Nikada nisam osećala strah pred borbu. Ulazim u ring
da pobedim, i sve moje misli usredsređene su na to. Razmišljam samo o
svojim i o pokretima protivnika, trudim se da nađem najbolje rešenje za
uspeh.
Određena težina je vrlo bitna za ovaj sport, kako uspevaš da održavaš
tačno propisanu kilažu?
- Visoka sam 166 cm i teška 55 kg, što je idealna težina za moju
kategoriju. Obično se između mečeva ugojim 2-3 kilograma, ali treninzima,
zdravom ishranom i dijetom pre borbe se vratim na staru težinu. Trudim se
da nikada ne idem ispod tih 55 kg.
Šta je tvoje najjače oružje? Koji udarac najčešće koristiš?
„ Nemam nekog posebnog afiniteta prema određenom udarcu. Koristim i kroše
i aperkat i direkt i uglavnom se trudim da zadam udarac u telo protivnice.
Leva ruka mi je jača i njome sam do sada zabeležila sve nokaute.
Nakon filma „Million dollar baby“, došlo je do ekspanzije ženskog boksa.
Da li si gledala film i da li se prepoznala u njemu?
- Videla sam film i mislim da je on dosta uradio na popularizaciji ženskog
boksa i da je učinio da ga ljudi bolje razumeju. Dobro je urađen i dopalo
mi se kako su urađene scene boksa. Što se tiče same priče, nisam se mogla
naći u njoj s obzirom da dolazim iz potpuno drugačije socijalne sredine.
Moja porodica je imućna i ja boksujem zato što volim, a ne zato što moram
- kaže lepa Jelena. |
|
|
|
Čiode,
februar 2006 |
|
|
|
