|
|
|
Mara Marković Siladi ne prestaje da se bori za medalje |
|
Život na tatamiju |
|
|
|
Učiniću sve da osvojim zlatne medalje, kaže uoči Svetskog prvenstva za
veterane u Francuskoj ova pedesetšestogodišnja džudiskinja, koja danas
brani boje Kanade |
|
Piše: Vojo Mačar |
|
 |
Na predstojećem VIII Svetskom prvenstvu džudista za veterane, koje će na
leto biti održano u Francuskoj, u otvorenoj kategoriji i do 63 kilograma,
reprezentaciju Kanade predstavljaće Novosađanka Mara Marković Siladi,
danas stanovnica Kičinera.
- Učiniću sve da osvojim zlatne medalje u obe kategorije. Psihički i
fizički se nalazim u top formi i nadam se da ću, kao i mnogo puta ranije,
stajati na najvišem mestu pobedničkog postolja.
|
Mara sa sinom Davidom
Zlatna riznica |
Džudo je borilačka veština nastala sa idejom da omogući slabijim osobama da
pobede mnogo veće protivnike. Nastala je u Japanu i znači "nežni put". Uvršten
je na Olimpijske igre 1964. za muškarce a 1992. za žene.
Mara Marković Siladi je osvajala zlatna odličja na međunarodnim takmičenjima u
Sofiji 1969, Torinu 1970, Pragu 1973, Alma Ati 1974, Frankfurtu 1975, Novom Sadu
1975, Kijevu1976, Parizu 1976, Kopenhagenu 1980, Montrealu 1994, dve u Beču
2004. i dve u Torontu 2005. Srebrnim odličjima okitila se u Budimpešti 1971/72,
Moskvi 1975, Splitu1976, dve u Beču 2004. Bronzane medalje osvojila je u
Amsterdamu 1974, Atini 1976, Beč 2004. i Torontu 2005. godine. |
Mara je nosilac crnog pojasa šesti stepen. Član je komisije Ontarija za
dodelu pojaseva i trener je džudo tima koji predstavlja jugozapadni deo
ove provincije.Takođe, radi kao trener na Blufton Univerzitetu u Ohaju,
gde svakog leta predaje veštine ovog sporta.
Pune četiri decenije Mara je u svetu džudoa. Počela je davne 1965. u
novosadskom klubu "Slavija" a i danas je, iako ima 56 godina, u svetskom
vrhu ove plemenite borilačke veštine.
- Pre nego što sam se opredelila za sport upisala sam se na balet koji sam
pohađala uporedo sa osnovnom školom. Međutim, moj otac je došao na ideju
da me ispiše, smatrajući da se mnogo truda ulaže, a ljudi baš i nisu nešto
"ludi" za baletom. Tako sam se prebacila na gimnastiku, koja je bila u
istoj zgradi gde su trenirali i džudisti. Pošto smo živeli u komšiluku i
kako sam bila jedina gimnastičarka, moji drugari su mi predložili da svi
krenemo na džudo. Prevagnulo je druženje i tako je sve počelo. Bili su to
zaista divni drugari, koji su postigli i velike rezultate - Dimitrakis
Konstatini je bio prvak Jugoslavije, Slavko Obadov se okitio olimpijskom
bronzom, Paja Bajčetić i Moša Lučić, prvaci države...
Mara je ušla u reprezentaciju Jugoslavije već u 16.godini i od tada, pa
sve do danas, niže nisku medalja, uglavnom onih najsjajnijih.
Porodica Marković-Siladi došla je u Kanadu 1993. prvo u Šerbruk, a onda su
se preselili u Kičiner.
- Bila sam te godine na Svetskom prvenstvu za seniore, koje se održavalo u
Hamiltonu. Znate kakvo je vreme bilo tada u Jugoslaviji i zamolila sam
kanadsku vladu da mi omogući da ostanem ovde, naravno, i da dovedem
ostatak svoje porodice. Dobila sam potvrdan odgovor i tako smo moj suprug
Mikloš i ja doveli naše dvoje dece, kćerku Anamariju i sina Davida, želeli
smo da oni imaju bolju budućnost. Nažalost, moja Anamarija je poginula u
saobraćajnoj nesreći na putu ka McMaster University, na kome je bila jedan
od najboljih studenata. A bila je i vrhunski sportista Jugoslavije, sa 13
godina džudo prvakinja države za pionire i druga za seniore, a već sa 14
prvakinja na međunarodnom prvenstvu Rusije u Kursku - priča Mara sa istom
tugom kao tog kobnog dana.
Prošle godine na VII Svetskom prvenstvu džudista veterana koje je održano
u Torontu, Mara je osvojila zlata u takmičenju do 63 kg i u katama, a
bronzu u otvorenoj kategoriji. Na prethodnom prvenstvu u Beču, postigla je
takve rezultate, koje ni u kanadskim niti u svetskim okvirima do sada niko
nije ostvario - okitila se sa čak pet medalja, dve zlatne: kata
samoodbrana i do 63 kg, dve srebrne: otvorena i tzv. miks kategorija -
pomešana godišta, i jednu bronzanu u demonstraciji kontrole nad
protivnikom.
Mara Marković Siladi je aktuelni je šampion Pan American takmičenja do 63
kg i u otvorenoj kategoriji. Prošle godine je na ovom takmičenju dobila
šesti stepen (Roku dan), što je pošlo za rukom malom broju kanadskih
džudista.
|
Velika porodica |
|
-Pre dve godine sam sa sinom Davidom i suprugom Miklošom, osnovala džudo klub
"M&D Siladi", koji je kao najmlađi klub u Kanadi već postigao odlične rezultate.
David je takođe vrhunski džudista, još uvek je aktivan takmičar, trener i sudija.
Muž Mikloš, kao sekretar kluba, obavlja poslove koji su "nevidljivi" ali
neophodni. Mi smo porodica koja je izgubila jednog člana koga nikada nećemo
preboleti, ali smo isto tako uvećani za članove ovog kluba koji je sada naša
velika porodica. Klub je internacionalan, članovi su iz različitih zemalja i
osim dobrih rezultata uputili smo mnogo mladih ljudi na pravi put druženje -
izlaze zajedno, ne piju, ne puše.... |
- Sportu sam posvetila ceo svoj život. Mnogo mi je pomoglo stručno
usavršavanje u Japanu 1976. godine a na Fakultetu za fizičku kulturu u
Novom Sadu magistrirala sam 1984. Završila sam i školu za fizioterapeute i
dobila licencu za rad, što mi je bilo neophodno kako bih mogla da pomognem
sportistima da se nakon povrede što pre vrate na borilište.
Trener reprezentacije Jugoslavije za žene postaje 1989, a iste godine od
Međunarodnog džudo saveza dobija visoko priznanje za trenerski rad.
Počinje sa stručnim usavršavanjem na univerzitetu Lomonosov u Rusiji. U
međuvremenu radi kao asistent profesora na Fakultetu za fizičku kulturu u
Novom Sadu, na katedri za borilačke veštine, odsek za džudo i sambo. U
toku doktorskog disertata1993. započela je naučno istraživački rad na
korišćenju biomehanike za unapređenje tehnike pojedinih vrhunskih
sportista.
- Sport uopšte, pa tako i džudo imaju ogroman uticaj u razvoju ličnosti.
Postaješ borac ne samo na borilištu, nego i u životu. Povećava se moć
koncentracije i kontrolisanja emocija, kao i sposobnost donošenja pravih
odluka. Kroz borbu naučiš da se dižeš i iako si pao nema odustajanja.
Naravno, zdravlje je veoma važno, a kroz sport čovek je i psihički i
fizički sposobniji. Kroz džudo se uče i razne forme samoodbrane, a razvija
se i samopouzdanje. Takođe, nauči se rad u timu, a posebno je važno što se
stiču prijatelji koji vam to ostanu zauvek. Za vreme koje se provede u
sportu nikada se ne može reći da je bilo uzaludno. Tako i džudo pomaže da
se izgradi jedna zdrava i jaka ličnost - kaže veliki sportski radnik Mara
Marković Siladi.
|
|
|
|
Čiode,
jun 2006. |
|
|
|
