|
|
|
Odbojkašica Ljiljana Marković |
|
Princeza peščanih arena |
|
|
|
Meni i mojoj saigračici Rebecci Moskowitz je cilj da nastupimo na
Olimpijadi u Pekingu 2008. godine, a može da se dogodi da se takmičimo i
pod zastavom Srbije |
|
Piše: Marko Pavlović |
|
 |
Dok njene vršnjakinje na plažu odlaze isključivo radi sunčanja i uživanja,
Ljiljani Marković pesak Italije, Kine, Grčke, Francuske, Amerike, Kanade,
predstavlja poligon za borbu sa konkurentkinjama. Jedna od najuspešnijih
kanadskih odbojkašica na pesku potpuno je posvećena ovom sportu i trenutno
ima veliki cilj pred sobom - odlazak na Olimpijadu u Peking.
Sportski geni
Da će kao ptica da se seli u mirnije i toplije krajeve, mogla je da
nasluti još kao dete kada je zbog rata morala da napusti rodno Sarajevo.
Posle pet godina provedenih u Beogradu, njena porodica je mir potražila u
Kanadi.
- Prvo smo došli Saskatoon, ali kako u preriji nije bilo perspektive za
moju porodicu, nakon godinu dana - put pod noge i pravac - Toronto. U ESL
razredu sam bila jedina devojka, pri tom plavuša i ubedljivo najviša -
smeje se dok priča Ljilja Marković, danas jedna od najperspektivnijih
odbojkašica na pesku.
Njena sportska priča počinje onog dana kada ju je profesorka fizičkog
pozvala da zaigra u košarkaškom timu osnovne škole. Potom su usledili
pozivi i za atletsku i fudbalsku ekipu, da bi na kraju školske godine
dobila Athlete of the Year award u Windfields junior high school.
|
Ljilja sa Rebeccom Moskowitz
Lična karta |
Ime i prezime: Ljiljana Marković
Datum i mesto rođenja: 01.04.1984, Sarajevo
Visina: 175 cm
Težina: 65 kg
Klubovi: Scarborough Falcons, Ryerson University, OVA, FIVB |
- To druženje kroz sport mi je donelo mnogo poznastava i pomoglo mi je da
steknem više samopouzdanja u novoj sredini. Tako je sport postao moj
poligon komunikacije, pa sam i u srednjoj školi nastavila da treniram u
raznim sportskim timovima. Kada sam bila 12. razred, došlo je do štrajka
profesora širom Ontarija i sva školska takmičenja su bila odložena. Zbog
toga sam odlučila da se bavim sportom van srednjoškolskih arena. U to
vreme košarka je bila moj glavni izbor, pa sam otišla u kamp North
Toronto. Uspela sam da uđem u tim, međutim u isto vreme sam imala priliku
i da se oprobam u Scarbourugh Falcons odbojkaškom klubu.
Odluku da se ipak posveti odbojci donela je nakon susreta sa trenerom
Ismael Josephom čiji ju je, kako kaže, pristup ovom sportu potpuno
oduševio.
- Moj deda je bio skijaš, majka atletičarka - dugoprugašica, brat je igrao
fudbal u "Belim orlovima", pa je prirodno što sam imala porodičnu podršku.
Ipak, tada nisam ni pomišljala da ću od toga jednog dana živeti.
Sa Falconsima sam uspela da se domognem nacionalnog finalnog turnira 2003.
u Vankuveru, nakon čega je došla nagrada od Ontarijske odbojkaške
federacije - "Volleyball Award of Excellence".
Usledili su pozivi sa američkih i kanadskih univerziteta za stipendiju, a
Ljiljana je izabrala Ryerson University i tako ostala u Torontu.
- Bilo je mnogo boljih ponuda iz Amerike, ali ja nisam ni sanjala da će
nakon završetka studija moja glavna preokupacija biti profesionalno
bavljenje odbojkom.
U prvoj godini sam igrala u drugoj liniji i bila sam samo "jedna od
igračica". Naredne godine u ekipu je stigao nov pomoćni trener Aleksandar
Simić, legenda kanadske univerzitetske odbojke. Od njega sam dosta naučila
i podigla igru na viši nivo, što je brzo donelo dobre rezultate. Bila sam
druga u Kanadi po broju aseva, ušla sam u Ontarijski All-Star team i bila
MVP Ryerson Univerziteta. Ta priznanja su me još više vezala za ovaj
sport.
Jaka konkurencija
A onda ju je pozvala Jelena Marković, odbojkašica sa kojom je igrala u
Scarborough, da joj bude partnerka na OVA turniru na plaži. Bio je to
Ljiljin debi na pesku.
- Prelazak na odbojku na pesku je dosta težak sa moje pozicije u timu, jer
ona traži svestranost od igrača, znači da podjednako bude dobar smečer,
primač, bloker, server, tehničar, korektor, što je u regularnoj odbojci
raspoređeno na šest igrača. Posle ovog turnira sam počela jednom nedeljno
da treniram na pesku. Jelena i ja smo se privremeno odvojile, jer je svaka
dobila iskusniju saigračicu kako bismo poboljšale igru, pa se tako ja
danas takmičim sa Rebeccom Moskowitz. Ipak, Jelenina i moja želja je da se
za nekoliko godina ponovo udružimo.
|
Peh |
|
Na svaku loptu idem sa 110% požrtvovanosti što je dovelo do povrede koja će me
dva meseca udaljiti sa takmičenja. Naime, na turniru u Torontu sam slomila dve
kosti desne ruke. U toj pauzi, punom parom radim na našem marketingu. Jedva
čekam da skinem gips i prođem terapiju jer me očekuje dosta izazova. Moja glad
za igrom je sve veća i to mi samo dokazuje da sam izabrala pravi sport, a nadam
se da će me moj pobednički duh dovesti do njegovog vrha - kaže Ljiljana, čija je
želja da pomogne razvoju odbojke u Ontariju, a po prestanku karijere da radi kao
fitnes instruktor. |
Iza Lily (kako svi zovu Ljilju) i Rebecce je stala Dig Deep organizacija,
čiji je zadatak da od kanadskih odbojkaških igrača napravi olimpijske
takmičare.
- Kada sam diplomirala, odlučila sam da se u potpunosti posvetim odbojci
na pesku. Od januara do maja uporno sam se spremala za Beach Volleyball
tour, koji je sličan teniskim turnirima za dublove. Takmičimo se po svetu
i sakupljamo poene koji omogućavaju ulazak na kvalifikacije za Olimpijske
igre. Meni i Rebecci je cilj da nastupimo u Pekingu 2008. godine, a za to
je potrebno da budemo u prvih 30 ekipa u svetu, jer iz svake zemlje mogu
da idu po dva tima. To nije lako jer je odbojka na pesku u Kanadi sve
popularnija, pa je i konkurencija sve jača. Ne treba zaboraviti da su
Kanađanke na Olimpijadi u Sidneju osvojile bronzanu medalju.
Njih dve su trenutno rangirane oko pedesetog mesta, ali vredno rade na
tome da poprave plasman. Za takav podvig potrebna im je i velika
finansijska podrška, pošto sada isključivo žive od odbojke, a troškovi
odlazaka na turnire, treninge, opremu, iznose preko 120.000 dolara.
- Radimo i marketingški deo posla, učestvujemo na raznim dobrotvornim
događajima, nalazimo sponzore i nadamo se da će i taj trud da se isplati.
Teško je živeti od ovog sporta, jer je relativno mlad i nema podršku kao
sportovi sad užom tradicijom. Jedan od glavnih sponzora nam je i ugledna
konsalting kompanija KPMG., za koju organizujemo odbojkaške turnire.
Rebecci sam spomenula mogućnost nastupa pod srpskom trobojkom na
predstojećoj Olimpijadi, i ona je pristala sa oduševljenjem. Naravno, prvo
da nanižemo potreban broj pobeda, pa onda njoj da sredimo državljanstvo.
Ništa nije nemoguće. Ja se pre svakog meča obavezno prekrstim i zato
Rebeccu ne čudi što bih volela da nastupim za Srbiju, koja inače nema
takmičare u ovom sportu - zaključila je na kraju razgovora Ljiljana
Marković i pozvala sve kompanije koje žele da sponzorišu njenu ekipu da
pogledaju sajt - www.digdeepcanada.com . |
|
|
|
Čiode,
jul 2006. |
|
|
|
