|
|
|
Porodična radionica u kojoj se sakupljaju vicevi |
|
Smeh kao lek |
|
|
|
Blagotvornost humora u životu, kako najmlađih tako i onih starijih,
potvrđuje se iznova hit knjigom „Da pukneš od smeha“, zbirkom viceva za
decu koje su marljivo godinama sakupljali Vid Stambolović i njegova baka
dr Vera Smiljanić |
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
Nije neobično da u okviru jedne porodice nastanu dela koja su vredna
pažnje, a najčešći je slučaj da deca nastave put roditelja ili zajedničkim
snagama nešto stvore, na primer, otac i sin. Prava je retkost da nešto
zajednički potpišu baka i unuk, kao što je u ovoj priči koja je pred vama.
Da pukneš od miline!
- Još dok je bio u predškolskom uzrastu, Vid je podsticao sve oko sebe da
se šale, pričaju viceve i stvaraju smešne situacije. To me je navelo da
počnem da beležim sve čemu se smejao i kako nas je zasmejavao i
istovremeno sam počela da proučavam psihologiju dečijeg smeha - rekla nam
je psiholog Vera Smiljanić, koja je sa svojim unukom Vidom Stambolovićem,
objavila već pet knjiga dečijih viceva „Da pukneš od smeha“.
Srećna okolnost je bila, kako kažu, da je izdavač Kreativni centar imao
sluha za takvu knjigu i da je posao da ilustruje viceve dobio maestralni
umetnik Bob Živković, tako da je već ova prva zbirka postala hit.
Od tada do danas ovaj uigrani tandem, kako ih je nazvao jedan kritičar,
budno beleži dečije viceve. Čak ih ni razdaljina od nekoliko hiljada
kilometara nije omela u tome. Naime, glavni „krivac“ za ove zbirke - Vid
Stambolović, već nekoliko godina živi u Torontu, ali to ga ne sprečava da
radi i na šestoj knjizi koju i deca i odrasli s nestrplje- njem očekuju.
Dejstvo humora
- U Kanadu sam došao da završim školovanje, u Torontu sam maturirao a
potom i diplomirao informatiku i nedavno sam se zaposlio. I ovde sam
nastavio da sakupljam dečije viceve, slao ih baki, koja je u Beogradu
sprovodila stručnu analizu i istraživanja koja se obavezno rade pre
objavljivanja knjige - kaže Vid i naglašava da je njegova baka stvarno
posebna. - Naš odnos je oduvek bio ispunjen smehom, igrom i razumevanjem,
tako da su ove knjige plod dugogodišnjeg druženja i mog odrastanja pod
njenim budnim okom.
|
Crni vicevi |
|
- U toku sakupljanja viceva kada mi je Vid ispričao neke crne viceve, dugo smo
raspravljali o tome da li treba da uđu u zbirku ili ne. Svi odrasli su bili
protiv i odlučili smo da ih izbacimo. Međutim, deca koju smo ispitivali u
osnovnim školama da ocene kvalitet stotinak viceva ocenom od 1 do 5, skoro svim
crnim vicevima su dali petice. Posle toga, odluka je pala da se ovakvi vicevi
unesu u zbirku i to smo naglasili u našoj trećoj knjizi na naslovnoj strani.
Vreme u kome je publikovana ova knjiga bilo je u periodu najveće napetosti u
našoj zemlji, kada su među decom najviše i kolali crni vicevi - objašnjava dr
Vera Smiljanić. |
Posle brojnih istraživanja i objavljenih stu- dija, dr Vera Smiljanić kaže
da deca vole da slušaju i pričaju viceve jer je smeh koji prati ovo
pričanje i slušanje prijatan i koristan, kako za fizičko, tako i za
mentalno zdravlje.
- Savremeni naučnici: psiholozi, fiziolozi, psihijatri i pedagozi, bave se
izučavanjem na koji način smeh pozitivno deluje na fizičko i mentalno
zdravlje dece i odraslih. Za vreme smeha koji angažuje i uključuje skoro
ceo organizam: pluća, utrobu, dijafragmu, u organizmu dolazi do mnogih
promena. Pluća uzimaju veće količine kiseonika, u telu se luče hemijske
supstance, između ostalih endorfin, koje pozitivno deluju na raspolozenje,
suzbijaju depresivno raspoloženje, neutrališu negativno dejstvo stresa -
priča baka Vera i dodaje da je tvorac psihoanalize Sigmund Frojd, uključio
svoju teoriju o potiskivanju u objašnjenje dejstva humora i vica na
mentalno zdravlje. - On tvrdi da se pomoću pričanja i slušanja viceva i
dete i odrasli oslobađaju napetosti koju imaju zbog potiskivanja
seksualnog nagona i agresivnih impulsa.
Podela viceva
Frojd deli viceve na bezazlene i tendenciozne. Bezazleni su oni koji imaju
za cilj da nasmeju i ništa više. Jedan od primera je:
„Dođe miš na obalu mora i kaže slonu koji se kupao u moru:
- Izlazi napolje!“
Slon:“Neću“
Miš: „Smesta da si izašao kad ti kažem“
Slon na kraju izađe napolje
Miš: „OK vraćaj se unutra“
Slon: „Pa dobro zašto si me maltretiroa da izlazim?“
Miš: „Hteo sam samo da vidim da mi nisi uzeo kupaće gaće“.
Tendenciozni vicevi pored toga što hoće da zasmeju imaju i neku tendenciju
ili seksualnu ili agresivnu. Primer seksualnog vica je:
„Dve devojčice pričaju:
- Danas mi je Perica dao užinu i za uzvrat tražio da se popnem na drvo.
- Pa budalo jedna, samo je hteo da ti vidi gaće.
Sutradan iste dve devojčice pričaju.
- Danas mi je Perica dao i užinu i sladoled i tražio da se popnem na drvo.
- Pa ti stvarno nisi normalna, opet je hteo da ti gleda u gaće.
- Danas sam ja njega prevarila, nisam ih ni obukla.
Primer agresivnog vica je:
„Šta je gore od tri bebe u jednom kontejneru?
- Jedna beba u tri kontejnera“.
Po rečima dr Smiljanić, najviše smeha izazivaju tendenciozni vicevi.
- Kada ispričamo tzv. agresivni vic, mi se oslobađamo agresivnih impulsa
koje smo potisnuli i više nemamo intenzivnu potrebu da budemo napeti, jer
smo to iživeli na verbalnom planu. Isto važi kada ispričamo uz smeh vic sa
opscenom sadržinom, mi smanjujemo potisnute seksualne impulse, oslobađamo
se seksualne napetosti. Zato i deca i odrasli najradije pričaju i najviše
se smeju uz seksualne i agresivne viceve. U zabludi su oni koji misle da
su crni i opsceni vicevi štetni.
Na radost dece i roditelja, u pripremi je šesta knjiga „Da pukneš od smeha“.
- Materijal je prikupljen i sada treba da se izvrši izbor od oko 300
viceva koji će biti objavljeni. Drago mi je što i ovde postoji
interesovanje za ove knjige, što se vicevi čitaju, prepričavaju i što,
naravno, izazivaju i šire smeh. Ne zaboravite da i naša narodna izreka
kaže da je smeh zdravlje - rekao nam je Vid, a njegova baka dodala za kraj
ovog razgovora misao koju je izrekao francuski mislilac Labrijer: „Najizgubljeniji
dan u životu je onaj u kome se nismo nasmejali“. |
|
|
|
|
|
|
|
