|
|
|
Neven Pajkić, majstor plemenite veštine |
|
Kako “obenešiti” protivnika |
|
|
|
Iako je relativno kasno počeo da se bavi boksom, stameni Sarajlija obećava
da će ostaviti prepoznatljiv trag u ovom sportu |
|
Piše: Marko Pavlović |
|
 |
Nekoliko dana pre susreta sa Nevenom Pajkićem, srpskim superteškašem iz
Toronta, u ruke mi je po ko zna koji put došla moja omiljena knjiga “Kada
su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića. To možda ne bi bilo važno da u
Nevenu nisam prepoznao mladog Ljubu Šampiona sa Dušanovca, koji je u ovom
slučaju ponikao ispod vrhova Bjelašnice, Igmana i Jahorine a umesto
Švedske za svoj put izabrao Kanadu. I mada su njihove životne priče
potpuno različite, ono u čemu se podudaraju jeste ljubav i odanost prema
boksu- najpoštenijoj ljudskoj borbi.
Ljubav sa malog ekrana
- Od malena su me interesovali borilački sportovi. Krenuo sam prvo da
treniram karate ali boks mi je uvek bio nešto posebno. Moj otac je uvek
spominjao Matu Parlova. Potom se našoj porodici i kraju, ustalio izraz po
poznatom bokseru Marjanu Benešu: Kada bi neko nekog odalamio rukom po
glavi, obično se čulo:”Ala ga je obenešio”! A onda je ćale počeo da me
budi da gledamo kada boksuje Tyson. Bilo mi je malo čudno da sve
protivnike nokautira u drugoj rundi i mislio sam:”Šta je ovo, pa nije ni
počelo?”. – priča Neven o svojim prvim bokserskim saznanjima. – Ljudi
obično ne shvataju dok ne uđu u ring, pa makar i na nekoliko minuta, da to
nije samo udaranje protivnika u glavu. To su psihološke i taktičke
pripreme, sve, najmanje se tu radi o udaranju.
Trema |
|
- Da bih ubio tremu, pokušavam da izađem što pre na ring, jer čekanje je najteže.
Čim se nađem među konopcima, trema nestaje. Ali, zato moj ćale tek onda postaje
nervozan. Gledao me je na poslednjem meču i bio je strašno napet, pa je morao uz
dve ljute da se malo opusti – priča Neven, koji ima svoju firmu za dizajn i
renovacije. |
Kao i većina Srba iz Sarajeva, i porodica Pajkić je bila primorana da
napusti svoj grad zbog ratnih događanja. Prvo su se preselili u Beograd, a
potom u Kanadu, gde su stigli 21. avgusta 1996. godine. Prva destinacija
je bila Halifaks, a potom Kičiner.
- Ja sam krenuo ka Montrealu, pa sam se vratio kod roditelja u Kičiner,
gde sam i počeo 1999. da se bavim boksom. Danas živim u Torontu.
Nevenova bokserska priča počinje onog dana kada je slučajno sa drugarom
Mirom krenuo u lokalni boks klub kako bi video kako izgleda trening.
- Hteo sam da vidim gde trenira a ne zato što je on spazio neki talenat u
meni. Pokazao mi je klub, krenuli smo da sparingujemo, trening za
treningom i tako je krenulo. Sa mečevima sam dosta kasno počeo, sa 26.
godina, prvi sam boksovao 2003. u St. Catherinsu. Imao sam tremu, moram
priznati. Protivnik mi je bio neki Grk koji uopšte nije spadao u stereotip
kakvim ih mi zamišaljmo. Bio je nabildovan, visok 195 cm, težak 270 funti,
stalno nešto ljut, mršti se na mene. Kada smo se susreli u ringu, u prvih
nekoliko sekudni me je dobro odalamio. Međutim, nakon minute već je bio na
podu i to je bio kraj njegovog mrštenja.
Kako je kasno počeo da se bavi boksom, ova pobeda u prvom meču za Nevena
je bila jako važna jer samo je nokautom mogao da napravi brzi prodor tj.
da se odmah čuje za njega. Nakon toga svaki njegov meč je punio halu u
kojoj je u proseku bilo 400-500 ljudi, što je za amaterske uslove odlična
poseta. A, svaka profesionalna borba je imala preko 4.000 gledalaca.
- Od prvog meča treniram sa iskusnim Iverton McEwenom od kojeg sam mnogo
naučio, posebno u odbrambenim elementima, kako da se branim ako sam
povređen ali i kako da nađem protivnikovu slabu stranu.
Karijera u usponu
Pre nego sto je odlučio da postane profesionalac, Neven Pajkić je boksovao
u 14 regularnih (11 nokauta) i tri egzibiciona meča. Trijumfovao je u svim
nastupima i shvatio da može i da zaradi nešto od boksa, što je uticalo i
da krene u profesionalce. Zbog te odluke, automatski je propustio priliku
da se oproba na Olimpijskim igrama.
- Krivo mi je što nisam otišao na Olimpijadu 2004. godine, ali odabrao sam
drugi put i okrenuo sam se novom cilju. Prvi porfesionalni meč trebalo je
da odboksujem u Edmontonu 18. novembra 2005. godine protiv Shawn
Mcguintona, koji je trebalo da nastupi u Sidneju za kanadsku
reprezentaciju, ali se povredio. Kasnije sam od njegovog menadžera, koji
je naš čovek, saznao da je planirano da me Shawn “pregazi” na ringu. To i
nije trebalo da bude neki meč, već samo kao deo show-a na kome je
nastupila i naša Jelena Mrđenović, tadašnja prvakinja u IBF-u. Krenuo sam
iz Toronta za Edmonton sa komentarima kako će me nokautirati u drugoj
rundi, kako ću izgubiti i pre nego što dođem tamo. Na merenju, opet kao i
sa Grkom krenulo mrštenje, pa rekoh ajde i ja da se malo mrštim (smeh). Da
ne poveruješ kako se ljudi samo mršte. Uglavnom, skide se on pred merenje
kad spazih njegove tetovaže po celom telu. Neke lobanje, Isus Hrist preko
celog tela na krstu razapet ali sa kosturskom glavom. Rekoh sebi:”Jedva
čekam da te patosiram”.
Film |
Nevenu je boks doneo i prve uloge na filmu. Do sada je učestvovao u desetak, a
najpoznatiji je Kronenbergov “A History of Violence”.
- Na treningu mi je prišao neki čovek i pitao me da li bi hteo da dođem na
audiciju za film u kome traže profil glumca po mom opisu. Pomislih, što da ne i
tako sam dobio prvi posao na filmu. Bilo je super na snimanju, a tek kada sam
dobio prvi ček, više nisam mogao a da ne nastavim sa snimanjem. |
U prvoj rundi su ispitivali jedan drugog. U drugoj, Neven počinje da
načinje protivnika udarcima. U trećoj, Shawn kreće u napad ali ne može
ozbiljnije da ugrozi našeg boksera, koji vraća svaki njegov napad.
- Ruke su počele polako da mu se spuštaju i shvatio sam da se umorio. Tu
mu zadam jedan kroše. Tras! Petokraka preko celog ringa. Laku noć! – smeje
se Neven dok priča o svom prvom profi meču i priznaje da mu je prva runda
najteža. - Uvek se nekako umorim. Valjda mi Balkanci krenemo sporo pa se
polako zagrevamo i posle ne možemo da stanemo.
Inače, ispostavilo da je Shawnov trener isti kao i Jelene Mrđenović, naš
čovek Lubovac, koji je posle meča prišao Nevenu da čestita i tom prilikom
rekao: “Krv nije voda! Svaka ti čast, odlično si se borio”. Ono što ga je
dodatno iznenadilo, jeste publika u Edmontonu.
- Valjda Jelenini navijači. Tokom celog meča su vikali:”Udri, razbij ga!!”.
Pa dižu tri prsta. Prvo pitanje koje su mi postavili nakon izlaska iz
ringa je bilo: “Samo nam reci da nisi Hrvat!?”.
Nakon ovog meča, Neven je nastavio da boksuje u profesionalnom ringu. Za
svaku borbu profesionalac mora da se sprema unapred nedeljama ako ne i
mesecima. Da bi imao jači status u bokserskom svetu i obezbedio sebi
promotera Neven planira da odboksuje 10 mečeva kao slobodni agent.
Iako je već 10 godina u Kanadi, misli da bi mogao istog trenutka da se
preseli u zavičaj. To je verovatno isti onaj razlog zbog čega je Ljuba
Šampion vozio dana i tri noći, samo da bi prešao granicu i slušao naše
ljude kako “žvalave naški” na nekoliko sati, a onda bi se vratio nazad u
Švedsku. |
|
|
|
|
|
|
|
