|
|
|
Ranko Pavić, vlasnik galerije OUT/AUT u Torontu |
|
Misli drugačije! |
|
|
|
Ideja koja je prošla dugačak put, odolela je svim zamkama savremenog društva i nastavila uspešno da propagira alternativu u umetničkom izrazu bez obzira na uskogrudost zvaničnih institucija, kaže multimedijalni umetnik
|
|
Piše: Suzana Sudar |
|
 |
|
|
„Apsolutna je obaveza svakog stvaraoca da bude aktivan učesnik i svedok vremena i da svoj doživljaj viđenog javno replicira. Pravi umetnik ne može da ostane ravnodušan i ne bi smeo da svoj dar, maštu i erudiciju posveti radu i stvaralaštvu inspirisan unutrašnjim emocijama i unutrašnjem duhovnom svetu, bez dodira sa stvarnošću. Ta realnost je užasavajuća upravo danas, na početku 21. veka... Postupci mržnje, ignorisanja, ponižavanja, šikaniranja i terorisanja običnih ljudi su najveći neprijatelji tzv. demokratije sa dvostrukim licem. A moralnost duplih standarda je samo potvrđivanje sopstvene nečiste savesti“, deo je pamfleta galerije OUT/AUT,
čije je srce počelo da kuca 27. novembra1985, u 5:02 časova u Beogradu, kao „Vagon 10“.
Sadašnje ime dobila je nešto kasnije po ediciji AUT koju su pokrenuli Miodrag Lazarov Pashu, jedan od sada popularno nazvanih neoavangardnih umetnika, Miroslav Mandić, novosadski pisac i inovator umetničke prakse, i Ranko Pavić, likovno-grafički urednik i dizajner, koji danas stoji iza projekta OUT/AUT.
- Galerija je počela sa oficijelnim radom pod ovim imenom u Grožnjanu u Istri 1987. godine. Tadašnja umetnička scena bila je zatvorena, ma koliko sa ove vremenske distance izgleda živahna i bogata. Ideja je bila da se napravi jedan prostor i da se da šansa umetnicima koji imaju drugačija estetska mišljenja u kulturi, u pisanoj i vizuelnoj formi. Drugim rečima, da se naglasi njihova alternativnost na tadašnju scenu i oficijelnost. Nama je bilo važno da možemo da budemo van zvanične i proklamovane estetike ali, i pored svega, ona je ostala nedirnuta kada je reč o onima koji odlučuju šta je primarno na njoj. Tada započeta provincijalizacija kulture je nastavljena i samo se pojačala sa svim tim što se posle dešavalo. Projektom OUT/AUT i njenim trajanjem, dokazalo se da alternativa ima jednu snažnu estetsku vrednost a to što nema institucije kao i stručnijeg praćenja tog dela scene je stvar interesovanja i edukacije, kao i uskogrudosti zvaničnih institucija – priča Ranko Pavić, koji je istrajao u ideji „think different“ a to je i nedavno potvrdio performansom „I am a Petar Lubarda“ u
čast stogošišnjice rođenja čuvenog slikara.
|
 |
Posmatrač i učesnik
- U nekim segmentima umetničke prakse ušao sam kao aktivni posmatrač a u nekim kao učesnik. Izražavao sam se u svim disciplinama od grafičkog prepoznatljivog dizajna, slike, grafike, instalacije, skulpture, videa, kao i kaligrafskog performansa i to sve u jednoj konceptualnoj oblandi pomalo alternativnijoj. Izlagao sam u svim većim gradovima bivše Jugoslavije, a u inostranstvu od Trsta, Venecije, Frajburga, Emendingena, Grencaha, Pariza, Gorice, Graca, Toronta, Vankuvera, Otave...
|
Kada se cela ideja preselila iz Beograda u Istru, mnogi su mislili da će se ona ugasiti. Naprotiv, tek je tamo počela da cveta i bila je primećena zbog dešavanja u njoj i oko nje. Sarađivala je sa nekoliko institucija kako iz zemlje, tako i iz Italije, Kanade, Argentine, Francuske, Švedske, Austrije, Rusije...
- Grožnjan, srednjovekovni istrijanski gradić, ima savršenstvo u jednom obliku arhitekture, koji sa blagom mediteranskom klimom, mirisom mora, prošaran vinovom lozom i tartufima, ima skrivenu lepotu koja je privukla umetnike, među njima i
čuvenu Marinu Abramović, koja je tamo imala kuću. Bilo je to idealno mesto za našu oazu. Godine 1989. u Grožnjanu smo organizovali "Aut Art Alternativa“, na kome se pojavilo oko petnasetak umetnika i tada se začeo snažan umetnički avangardizam koji je brutalno presečen ratnim zbivanjima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Pavićevim dolaskom u Toronto1997, etablirana je i na kanadskoj art sceni.
- Ta lepota u geografskom smislu postoji i u Kanadi, kao i mogućnost realizacije same ideje i to je bukvalno prevagnulo da dođem ovde. Naša odvažnost i hrabrost odmah je bila primećena kroz komplimente da smo evropska galerija i osveženje, te nam se brzo priključila srednja generacija apstraktnih umetnika iz Toronta. Nažalost, oni se nisu solidarisali sa galerijskim projektom „Target“ 1999. godine, i tako su se stavili na stranu koja je podržala bombardovanje naše zemlje. Vremenom smo se pomirili, ali i zapamtili.
Teško je nabrojati sve izložbe i projekte koje je organizovala galerija OUT/AUT, između ostalih - AUT Post Futura, Aut Art Alternativa, Grad u reinkarnaciji, AUT edicija, Linija, OK aktivnosti, Target izložba, Target nagrada, Otvoreni Oktobarski salon, Presenta, Digital Serbia, aukcija za Hilandar, Festival filmova „crnog talasa“, Prazna galerija - povodom ubistva
Đinđića, Bela platna - antiratna izložba kao posledica invazije Amerike na Irak...
- Samo u sezoni 2004/05. imali smo 28 izložbi. Ta energija je bila primećena od OAC (Ontario Art Concil), što nam je dalo dodatnu snagu da istrajemo jer OUT/AUT spada u red nekomercijalnih i izlagačkih galerija. Na sreću postoje hrabri i dosledni autori, koji briju bradu i sebi i drugima. Globalni svet je inertan, pomodan i nadasve egoističan, nadmen i površan, a to
čini sve ovo interesantnim i izazovnim – priča Pavić, i dodaje da se i danas oseća kao umetnik "beogradske škole", one alternativne koja ima boju drugačijeg razmišljanja.
- Umetnicima je zbog nerazumevanja svuda isto. Kanadska scena se zadnjih godina promenila nabolje, renoviraju se muzeji i galerije, organizovanije se nastupa na raznim međunarodnim izložbama, kanadski paviljoni su sve bolji, ponuda je šarolika i široka. Da bi multikulturalnost značila jednog dana i osobenost i kvalitet umetničkog dešavanja u Kanadi, mora se probiti još prilično okoštalo i tradicionalističko tkivo u institucijama. Moj cilj na ovom tlu je stvaranje institucije
čiji bi radni naziv bio - Museum OUT/AUT.
|
|
|
|
|
|
