|
|
|
Zapis o srpskom domaćinstvu koje se nalazi u dve države |
|
Večiti graničari |
|
|
|
Kuća Rose i Pavla Mikavice iz sela Panjak, nalazi se na samoj granici
nekadašnje dve republike, pa tako spavaju i jedu u Srbiji a čim izađu u
dvorište do česme - piju vodu u Bosni |
|
Tekst i foto: Milivoje Turudić |
|
 |
|
|
U selu Panjak, na obroncima Zlatibora, žive sedamdsetdevetogodšnji Pavle
Mikavica i njegova životna saputnica Rosa, kojima je sudbina odredila da
život provedu kao graničari. Njihovo domaćinstvo nalazi se na samoj
graničnoj liniji između Srbije i Bosne, pa tako spavaju i jedu u svojoj
kući u Srbiji, a umivaju se i piju vodu sa česme ispred kuće, koja se
nalazi na teritoriji Bosne. Šljive tresu u Srbiji, a skupljaju ih po Bosni.
Krava im stoji u Srbiji, a pase u Bosni. Struju i telefon plaćaju u Bosni,
a porez u Srbiji.
Pavle i Rosa svaki dan po sto puta povrede granicu, a vojnici i policajci
im uvek tumaraju oko kuće.
Kao u karauli
I da je ta granica negde drugde, nego baš tu na brdovitom Balkanu, gde su
se vekovima pisale i pišu krvave priče...
I mrtvi podeljeni |
Po starim jugoslovenskim kartama i nacrtima geometara, bosansko-srpska granica
prolazi nekoliko metara iznad kuće Pavla Mikavice, a po austrougarskim mapama,
granica krivuda kroz njegovo dvorište i čak malo zahvata kuću.
- Sve ove deobe, granice, linije, mape, Dejtoni i drugi političke gluposti mogao
je živ čovek da podnese ali, majku im njihovu političku, pa što grobove podeliše
bodljikavom žicom? Šta su im moj pokojni otac i đed krivi da ih dele? - opsova
Pavle Mikavica, pokazujući bodljikovu granicu koja deli pravoslavno groblje.
-Srećom, za sad je granica "meka", pa možemo da se slobodno provučemo kroz
bodljikavu žicu. A kako se politika vodi i ko je vodi, može se desiti da uskoro
plaćamo taksu za prelaz iz jednog u drugi deo groblja - brine se naš domaćin. |
- Ceo život smo graničari. Na granici smo rođeni, na njoj proživesmo i
videsmo sve vojničke čarke i švercerske varke, na granici ćemo umreti i
biti sahranjeni jer prolazi kroz naše groblje. Jedino što me malo plaši
jeste to što se može desiti da Rosa bude sahranjena u Bosni, a ja u Srbiji
ili obratno, pa da posle dođe neka vlast i podigne zid preko naše grobnice
- u zbilji reče Pavle, pokazujući nam kako međudržavna granica krivuda
kroz njegovo dvorište, preseca štalu, šljivake, prolazi između kuće i
česme ispred kuće, deli pravoslavno groblje, seče dvorišnu tarabu, pa
Pavlovu šumu, okolne puteve i puteljke koji sa Panjka, s jedne strane vode
prema Vardištu i Višegradu, a sa druge prema Mokroj Gori i Užicu...
- Gledaj ti belaja i sudbine: popijem tri piva u mojoj kući u Srbiji,
izađem napolje i, da izvinete, "navali mi", pa moram da zakoračim u Bosnu
da se malo "olakšam" - smeje se krepka starina, ne hajeći za upozorenja
supruge da pazi šta govori, da je vreme opasno...
Pavlova i Rosina kuća je na samoj granici nekad dve države, potom dve
republike, pa opet dve države, pa još na granici Zlatibora i Šargana, na
granici sela Mokra Gora i Panjak ili na tromeđi opština Užice, Rudo i
Višegrad. Kuću je, priča Pavle, napravio njegov otac Ljubomir, nekoliko
godina pošto su sa nemirne granice otišli vojnici cara Franje Josifa i
došli kraljevi gardisti, pa Titovi partizani, pa Slobini rezervisti...
Pavlova kuća nikada nije proglašena za karaulu a vazda je u njoj, kako
kažu Mikavice, bilo baš kao u karauli. Prostrana, domaćinska, pravljena u
vreme kada je u njoj moralo biti mesta za 14 čeljadi, oduvek je bila i
stecište i svratište za sve one kojima je nekako bilo lakše i sigurnije da
prelaze granicu preko vrleti sela Panjak, nego dole, preko Vardišta,
magistralom Užice - Višegrad...
- Za vreme Drugog svetskog rata nije bilo vojske koja u mojoj kući nije
imala štab. Dolazili su partizani, konačili četnici. Jedno vreme ovde je
bio i četnički komandant od Nove Varoši, Vuk Kalajitović. U Vardištu, tri
kilometra odavde, bila je ustaška kasarna. Pucalo se i dan i noć evo, još
u kući imaju rupe od šrapnela - pokazuje Pavle na prozoru kuće tragove
jednog od brojnih ratova oko granice i za granicu.
Čekajući geometre
Supruga ga ponovo upozorava da veže jezik za zube, da bi bilo zlo kad bi u
svojim godinama zaglavio u apsu... Ali, Rosa ipak nastavlja gde je Pavle
stao...
- I u ovom poslednjem ratu bilo je dosta gužve oko granice.Tutnjali su
ovuda razni vojni kamioni i topovi, pa onda razni vojnici, posle su
krenuli šverceri, pa su se jurili sa graničarima i milicajcima... Onda
ispadne gužva, pokvari se kamion, pokvari se top, pokvare se kola, pa
ljudi zanoće kod nas. Ponudim im da jedu ono što imamo, pozdravimo se...
Tako već 15 godina - priča Rosa.
Pavle i Rosa kažu da su čuli kako će uskoro u Panjak doći geometri iz
Srbije i Bosne i pokušati da naprave novu graničnu liniju.
- Ako se pri tom zvaničnom razgraničenju međa između Srbije i Bosne budu
poštovale neke srpske karte i neki nalazi naših geometara onda će granica
proći sredinom ovog puta iznad moje kuće pa će mi, kad pođem u Višegrad sa
traktorom ili volovima, dva točka od traktora i jedan vo ići Srbijom, a
dva točka i drugi vo - Bosnom. Ako budu poštovali neke austrougarske karte
kojih se pridržavaju Bosanci, onda će granica udariti posred moje štale,
pa će vo skočiti u Srbiji a saskočiti u Bosni - šeretski će Pavle.
Čekajući geometre, Pavle i Rosa se po ceo dan vrzmaju oko granice i
održavaju dobre međudržavne odnose sa prvim komšijama Bosancima, Zdravkom
Rakićem i Milijom Neškovićem.
- Ovde je granica samo na papiru. Mi smo jedan narod, prijatelji, familija,
dobre komšije, slažemo se i pomažemo bolje nego političari. Šta će nama
granica, bolan?! J..o li joj mater ko je izmislio! - ljutito će Zdravko
Rakić, pružajući ruku komšiji Mikavici.
Tek, Pavle nas je ugostio u svojoj kući: pili smo rakiju od šljive koju je
tresao u Srbiji, a kupio u Bosni, pili smo kafu koju je sirovu kupio u
Bosni, a pržio u Srbiji, pili smo vodu koju je "doveo" sa izvorišta u
Bosni...
- Nismo mi imali mnogo problema na ovoj granici, ali moram da vam kažem da
nije lako živeti tako. Jer, prijatelju moj, nemirna je ovo zemlja da
nemirnija ne može biti i nikad čovek ne zna ni šta nosi novi dan, ni šta
nosi nova vlast - zaključi Pavle Mikavica, večiti graničar i
poljoprivrednik, i povremeno pesnik. |
|
|
|
|
|
