Svaki od brojnih novinara koji su poslednjih desetak godina posećivali Slobu Savića u brdima Solotuše i zapisivali njegove ljubavne zgode i nezgode, u jedno se mogu zakleti: ni zanimljivijeg sagovornika, ni većeg lafa od Drine do Nišave! A ni većeg kandidata za titulu najvrednijeg Srbina. Prvi put se oženio u trinaestoj godini sa Jelicom Aleksić a dvadeseti put u pedesetoj godini sa istom Jelicom koju, kako kaže, nikad nije prestajao da voli. U petnaestoj postao otac, sa 34 već je bio deda, a danas sa 58 godina je "čukundeda".

Rekorder u svemu

- Ja sam iskopao 21 bunar, zasadio 20 kilometara malina i mladih voćki, preorao 100 kilometara oranica, otkupio i 10 hiljada jagnjećih i goveđih koža, a uz sve to se 20 puta ženio i još deset puta toliko dovodio žena, pa još više njih neđe odvodio i sa njima se provodio - hvalio se Sloba nekad, a i danas kad smo ga sreli kako jedne mlade voćke kreše, druge kalemi...
- Ima li šta lepše od mlade voćke? Nema! Što mlađe - ono slađe, što mlađe ono manje traži a više daje.
Sloba je odložio makaze za potkresivanje voćki, zapalio cigaretu, zagledao se u Drinu i Bosnu, pa šutnuo nogom neku kantu...
- Da mi je ova pamet, a da imam dva'es godina, oženio bi se 'iljadu puta. Ajd', nađi mi nešto lepše od žene, nađi mi nešto lepše od onog trenutka kad čoek ženi ispriča neku lepu pričicu pa je povede u krevet...
O tome kako je sve počelo voli uvek ponovo da priča i da doda poneki detalj.
- Pričala mi pokojna baba da me je majka rodila u snegu i da se ne smrznem, zavila me u suknenu suknju i zbog toga meni ceo život suknja ne silazi sa očiju. Kad sam uz'o sedmu godinu pođem u školu, ali otac i majka ne dadoše mi dalje od prvog razreda. Kad sam uz'o dvanaestu, pa još koji mesec, imadnem to, kako se danas stručno veli, prvo ljubavno iskustvo sa ženom starijom od mene. Šta ću, zažmirio sam i gotovo. Posle toga mi u trinaestoj dovedoše Jelicu, moju prvu ženu.
Kada je banula u kuću Slobinih roditelja, Jelica je imala je 26 godina, trinaest više od Slobe. Ona žena, on golobradi deran, manji od astalčeta. Nisu stali pred matičara. Tada to, s početka šezdesetih, i nije bilo važno. Venčeće se, ima vremena, važno je da se đeca slože i umnože - govorilo se u selu.
- Nisam napunio petnaestu, a Jelica mi rodila kćerku, pa sina. Sad, moram da priznam, jesam bio dete, malo veći i širi od oklagije, ali mene je Jelica odgajila, više no rođena majka. Sve je ona meni spremala kako sam najviše voleo.
Odrastao Sloba brže u krevetu, nego u polju i šumi. I, odmah, priznaje, pošao u zijan. Za ovcama šetkao, ali za suknjama trčao. Jelica najpre čula, a potom i videla. Desilo se to kada je Sloba napunio sedamnaestu.
- Svidela mi se Milijana i ja je dovedem kući pravo pred Jelicu. Reko, ima da obadve slušate i biće vam obema lepo. Što dobije jedna, dobiće i druga. Slagale se lepo sedam dana. I ja postiz'o. Onda se nešto zavadiše i Jelica uteče, odvede kćerku. Šta ću, Milijani kažem da se vlada kako treba i neće biti problema. Ali, posle 15 dana eto ti opet Jelice, a Milijana ode - priča i uzdiše Sloba.

Ništa bez Jelice

U to vreme razni nadničarski poslovi vodili iz sela, a sve blizu nepoznatih žena. Mnoge mu, kaže, nisu odolele. "Bio sam mlad, vitak, bujna kosa, plave oči, a znao sam šta ženama treba: pogled, lepa reč i obećanje, i pre onoga dugo milovanje". Jelica nije mogla da izdrži, a nije mogao ni Sloba. U 24-oj, ispratio je Jelicu i decu, a doveo Leposavu iz susednog sela.